Izrael Predlaže Veštačke Masovne Suđenja i Smrtnu Kaznu Za Optužene Posle 7. Oktobra

Pravni stručnjaci upozoravaju da novi zakonski predlog koji prolazi kroz Kneset može da dovede do javno prenosenih "show suđenja" i omogućavanja smrtne kazne za Palestince uhapšene u vezi sa napadima 7. oktobra 2023. godine.

Šta predlaže zakon

Predloženi akt, koji je dobio retku dvostranačku podršku, predviđa formiranje posebnog vojnog tribunala i sedišta u Jerusalimu za suđenje velikom broju Palestinaca optuženih za učešće u napadima kada su Hamasovi borci prodrli u naselja pored jučne granice Izraela sa Gazom.

Zakonski predlog podržavaju Simcha Rothman (Religious Zionism), Yulia Malinovsky (Yisrael Beytenu) i ministar pravde Yariv Levin. Prelazi krajnje mere u kojima sudovi mogu da odstupaju od uobičajenih pravila o dokazima, pritvoru i postupku, a sudijama se daje ovlašćenje da izriču smrtnu kaznu.

Koji su glavni rizici

Prava i nevladine organizacije upozoravaju da bi zakon mogao biti iskorišćen kao političko oruđe i da bi suspendovao ključne garantije pravičnog suđenja. Adalah je podnela formalni prigovor, a advokatica Muna Haddad ističe da tekst otvara vrata prihvatanju dokaza pribavljenih pod prisilom i masovnim procesima koji krše međunarodne standarde.

Muna Haddad (Adalah): "Zakon eksplicitno dopušta masovne procese koji odstupaju od standardnih pravila o dokazima, uključujući široku diskreciju da se prihvate dokazi pribavljeni pod prisilom — što može predstavljati mučenje ili loše postupanje. To je ozbiljno kršenje garancija pravičnog suđenja."

Javno prenošenje i poredak prava

U znatnom odstupanju od dosadašnje prakse (koja obično zabranjuje kamere u sudnici), predlog obavezuje snimanje i javno emitovanje ključnih delova suđenja na posebnom veb-sajtu — od otvaranja rasprava do izricanja presuda. Sponzorica Yulia Malinovsky izjavila je da će "ceo svet gledati". Kritičari kažu da takva praksa ugrožava prezumpciju nevinosti i ljudsko dostojanstvo i može pretvoriti suđenja u politički spektakl.

Pravni i istorijski kontekst

Pošto se nove odredbe o smrtnoj kazni ne mogu primenjivati retroaktivno, predlog pokušava da neke delove izraelskog krivičnog zakonika (npr. veleizdaja, pomaganje neprijatelju u ratu, Zakon iz 1950. o genocidu) prenese u novu vojnu proceduru sa nižim standardima procesnih garancija. Poslanici porede postupke sa suđenjem Adolfa Eichmanna iz 1961, ali Haddad upozorava da su pravne osnove različite.

Izrael po građanskom pravu vrlo ograničava smrtnu kaznu i istorijski je imao samo dve egzekucije. Ipak, politički diskurs se promenio: unutrašnja bezbednosna služba Shin Bet javno je podržala upotrebu smrtne kazne protiv počinilaca napada 7. oktobra kao oblik odvraćanja, dok je u martu 2026. usvojen poseban zakon o smrtnim kaznama koji otvara mogućnost primene.

Međunarodno pravo i nadzor

Međunarodno pravo zabranjuje izricanje smrtne kazne u odsustvu strogih garancija pravičnog suđenja. Haddad navodi da bi svaki smrtonosni ishod izrečen bez takvih garancija predstavljao proizvoljno oduzimanje života i kršenje obaveza iz Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR).

Rizik dodatno povećava činjenica da bi ministar odbrane (politički imenovana ličnost) imao široka ovlašćenja nad sprovođenjem zakona, uz ograničenu nezavisnu kontrolu.

Brojevi i reakcije

Prema zbirnoj evidenciji Al Jazeere, u napadima 7. oktobra poginulo je najmanje 1.139 ljudi, uglavnom civila, dok je oko 240 ljudi oteto. Izraelska ofanziva u Gazi dovela je do velikog broja žrtava — Al Jazeera navodi najmanje 72.500 palestinskih poginulih.

Izraelske organizacije za prava navode da su Palestinci pred vojnim sudovima osuđivani sa stopom od 99,74%, dok je stopa osuđivanja Izraelaca u civilnim sudovima za zločine protiv Palestinaca oko 3%. Amnesty International i Human Rights Watch ranije su označili slične zakonodavne poteze kao "diskriminatorne" i upozorili na rizik stvaranja ili učvršćivanja sistema apartheida.

Zaključak

Predloženi zakon uvodi izmenjen pravni režim za optužene u vezi sa 7. oktobrom: specijalni vojni tribunal, mogućnost odstupanja od standardnih pravila, javno prenošenje suđenja i ovlašćenje za izricanje smrtne kazne. Kritičari tvrde da to ugrožava osnovna prava, dok zagovornici pozivaju na odgovornost i sigurnost. Debata o zaštiti ljudskih prava, međunarodnim obavezama i političkoj instrumentalizaciji pravosuđa nastaviće se dok zakon prolazi kroz poslednja čitanja Kneseta.