Colossal Biosciences objavila je da su njihovi rekreirani dire vukovi Romulus, Remus i Khaleesi zdravi i spremni za razmnožavanje, smešteni na zaštićenom lokalitetu od oko 2.000 jutara (oko 809 ha). Naučnici su identifikovali 20 ciljnih genetskih izmena poređenjem drevne DNK i genoma sivog vuka, a embrioni su nošeni kod surogat majki. Projekat otvara mogućnosti za primenu u konzervaciji, ali je kontroverzan jer ne vraća potpuno identičnu genetsku kopiju izumrle vrste.
Colossal: Rekreirani „dire vukovi“ zdravi i spremni za razmnožavanje
Photo Credit: Colossal Biosciences
Colossal Biosciences objavila je da su njihovi rekreirani dire vukovi — Romulus, Remus i Khaleesi — zdravi, napreduju i sada su dovoljno stari da bi mogli da se razmnožavaju. Životinje borave na zaštićenom lokalitetu površine oko 2.000 jutara (2,000 acres; približno 809 hektara) u severnim Sjedinjenim Državama i trenutno su pod nadzorom u poludivljem okruženju.
Kako je izvedena rekreacija
Istraživači su uporedili drevnu DNK dire vukova sa genomom sivog vuka, njihovog najbližeg živog rođaka. Među korišćenim uzorcima nalazili su se lobanja iz Ajdaha stare oko 72.000 godina i zub iz Ohaja star oko 13.000 godina. Na osnovu tih poređenja identifikovane su ključne genetske razlike, a tim je izvršio 20 ciljnih izmena u genomu sivog vuka kako bi uveo osobine povezane sa dire vukom — svetliju (bele) dlaku, veće zube, snažniju građu i karakterističan način režanja.
U praksi, genetski izmenjene ćelije su ugrađene u jajne ćelije domaćih pasa, koje su potom nošene kod surogat majki. Štenci su rođeni carskim rezom kako bi se smanjio rizik od komplikacija.
Moguće koristi i kritike
Posao Colossal-a izaziva veliku pažnju jer pokazuje kako kombinacija uređivanja gena, reproduktivnih tehnologija i upravljanja genetskom raznolikošću može imati primenu u konzervaciji. Tehnike koje se razvijaju u ovom projektu mogle bi u budućnosti pomoći zaštiti ugroženih vrsta koje još postoje.
Istovremeno, naučna zajednica ostaje podeljena: neki stručnjaci upozoravaju da su dobijene jedinke pre svega genetski modifikovani hibridi živih vrsta, a ne potpuni povratak izumrle vrste. Colossal je otvoreno priznao da proces ne vraća 100% genetski identičnu kopiju originalnih dire vukova.
Dire vukovi su verovatno nestali pre oko 12.000 godina u periodu velikih klimatskih promena i smanjenja populacija velikih plenova — podsmećanje da su za izumiranje često odgovorne šire ekološke promene.
Naredni koraci i planovi
Prema izjavi kompanije, prvobitni cilj je stvoriti populaciju međusobno plodnih dire vukova koja bi vremenom mogla da se prirodno razmnožava i postane održiva. Matt James, Chief Animal Officer u Colossal-u, rekao je da je čopor "već u reproduktivnom dobu", ali da će se u početku koristiti asistirana reprodukcija dok se ne kreira veća genetska raznolikost u populaciji.
Suosnivač i izvršni direktor Ben Lamm izjavio je da su životinje "odlično" i da kompanija očekuje više štenaca do kraja godine. Colossal je takođe najavio ambicije vezane za druge projekte (vuneni mamut, dodo, tilacin, moa, bluebuck), što izaziva dodatna pitanja o etici, prioritetima u očuvanju i regulaciji takvih tehnologija.
Zaključak: Najava predstavlja tehnički i komunikacioni poduhvat koji ubrzava debatu o tome kako—i da li—treba koristiti moćne biotehnološke alate za povratak ili obnovu izgubljenih vrsta, dok istovremeno skreće pažnju na širi problem gubitka biodiverziteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
