Kristijan Šmit zvanično napušta funkciju visokog predstavnika u BiH. Iz OHR su potvrdili da je zatražen postupak imenovanja naslednika preko Upravnog odbora PIC. Republika Srpska najavila je učešće u izboru i zahtev za ograničenim mandatom (godinu–dve). Pitanje pravne valjanosti 25 nametnutih odluka, uključujući izmene Krivičnog i Izbornog zakona, biće tema sednice Saveta bezbednosti UN.
Kristijan Šmit "penzionisan": Ko će birati naslednika, koliko će trajati mandat i šta dalje sa OHR‑om
Getty © Samir Jordamovic/Anadolu
Kristijan Šmit zvanično napušta dužnost visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini nakon gotovo pet godina u toj funkciji, tokom kojih je donosio niz kontroverznih odluka. Odlazak će sutra biti predstavljen na sednici Saveta bezbednosti UN gde će biti iznet izveštaj o stanju u BiH.
Šta je potvrđeno
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) saopštila je da je Šmit obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) i zatražio pokretanje postupka imenovanja svog naslednika. Iz Banjaluke su najavili da će Republika Srpska učestvovati u eventualnom izboru novog visokog predstavnika i da će zahtevati da mandat budućeg predstavnika bude vremenski ograničen — na godinu ili dve.
Pozicije i zahtevi iz Republike Srpske
Vlada Republike Srpske u izveštaju predatom Savetu bezbednosti upozorava da prisustvo neizabranog stranog zvaničnika sa širokim ovlašćenjima nepovoljno utiče на политичку културу и дух компромиса у БиХ. Iz Banjaluke podsećaju na Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma prema kojem imenovanje visokog predstavnika, након zahteva potpisnica, treba da odobri Savet bezbednosti UN, i navode da je Šmita izabrala neformalna grupa zemalja (PIC) koja nije deo Dejtona.
Šta su ključne optužbe protiv Šmita
Zvaničnici Republike Srpske i lideri SNSD‑a optužuju Šmita da je doneo desetine, po njihovom stavu, nezakonitih i represivnih odluka koje su dovele do političkih kriza. Kao posebno sporne izdvajaju se izmene i dopune Krivičnog zakona, Izbornog zakona, zakona o finansiranju institucija BiH i amandmani na Ustav Federacije BiH. Ukupno je, navodno, 25 odluka promenilo zakonodavstvo na nivou države.
Pravni i politički efekat nametnutih odluka
Jedna od najspornijih izmena Krivičnog zakona krivično je sankcionisala nepoštovanje odluka visokog predstavnika, što je dovelo i do sudskog procesa protiv Milorada Dodika i privremenog oduzimanja neke funkcije. Pitanje pravne valjanosti tih odluka i njihove mogućnosti poništenja biće tema u narednom periodu, posebno u kontekstu rasprave pred SB UN.
Međunarodni stavovi i mogući ishod
Osim zvaničnika Republike Srpske, i Rusija i Kina su izrazile stav da je Šmit, po njihovom viđenju, prekoračio ovlašćenja i da je vreme za zatvaranje OHR‑a. S druge strane, izveštaji medija ukazuju da su Sjedinjene Države pritiskale na njegovo brzo povlačenje i da bi eventualni naslednik mogao biti osoba prihvatljivija za Vašington.
Šta očekivati na sednici Saveta bezbednosti
Sutra će Savet bezbednosti razmatrati izveštaj o situaciji u BiH i moguće teme uključuju pravni status odluka koje je Šmit doneo, kao i budućnost OHR‑a. Republika Srpska je najavila učešće u izboru budućeg visokog predstavnika i zahtev za ograničenim mandatom, dok će međunarodni akteri pokušati da usaglase procedure imenovanja u skladu sa Dejtonom i Rezolucijom 1031.
Ključna pitanja koja ostaju otvorena: Da li će SB UN potvrditi ili osporiti neke od Šmitovih odluka, kako će biti imenovan naslednik и хоће ли OHR бити zatvoren или preoblikovan?
U narednim danima odlučujuće će biti diplomatski koraci u UN, stavovi velikih globalnih igrača i eventualni pregovori između vodećih aktera u Bosni i Hercegovini.
Pomozite nam da budemo bolji.
