Rat u Iranu, dan 74: Teheran spreman da odgovori na „bilo kakvu agresiju“, pregovori zapeli

Napetosti između SAD i Irana ostaju visoke nakon što je Teheran izjavio da je spreman da odgovori na „bilo kakvu agresiju“, dok je američki predsednik Donald Trump ocenio da je krhki prekid vatre na „masivnom održavanju“. Razmena oštrih poruka dodatno komplikuje diplomatske napore za zaustavljanje rata koji je izazvao globalnu energetsku krizu.

U ponedeljak, Trump je odbacio poslednji iranski odgovor na njegov mirovni predlog nazivajući ga „glupim“, dok je predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf poručio da su iranske snage spremne da uzvrate u slučaju napada i da će SAD biti „iznenađene“ iranom reakcijom.

Najvažnije informacije

Zaplena imovine povezana s Ali Karimijem: Iranske vlasti saopštile su da su zaplenile šest nekretnina za koje tvrde da su povezane s bivšim kapitenom reprezentacije Ali Karimijem, koji je u egzilu i kritičar režima.

Diplomatija i zamrznuta sredstva: Ministarstvo spoljnih poslova Irana saopštilo je da je u odgovoru na američki mirovni predlog zatraženo okončanje sukoba i oslobađanje zamrznute imovine Teherana, ističući da traže „samo svoja legitimna prava“.

Stanje pregovora: Pregovori su zapali u ćorsokak — Vašington odbacuje iranske odgovore kao nedovoljne, a Teheran smatra da su američki zahtevi nerealni. Trump je najavio i put u Kinu, gde će se sastati sa predsednikom Si Đinpingom, u trenutku intenzivnih tenzija.

Smoke rises as a result of an Israeli strike on a southern Lebanon village as seen from the Upper Galilee on the Israel-Lebanon border on May 11, 2026. Israel has continued to attack Lebanon despite a ceasefire in place since April 16 [Atef Safadi/EPA]

Ključna neslaganja: SAD tvrde da žele da spreče Iran da se domogne nuklearnog oružja, dok Iran traži „suficijantne garancije“ da sukob neće ponovo izbijati, pozivajući se na duboko međusobno nepoverenje.

Moguća eskalacija: Analitičarka Dania Thafer upozorava da razgovori „govore pored sebe“ i da pritisci poput poremećaja kroz Moreuz Hormuz mogu dovesti do daljeg produbljivanja sukoba, štete za regionalnu ekonomiju i pretvaranja krize u dugotrajan „zamrznuti sukob“.

Međunarodni odgovori: Velika Britanija i Francuska organizuju sastanak ministara odbrane iz oko 40 zemalja kako bi koordinisale korake za zaštitu i obnavljanje trgovinskih tokova kroz Moreuz Hormuz. SAD i UK uvele su nove sankcije — SAD su uvele sankcije za 12 lica i entiteta zbog trgovine iranskom naftom sa Kinom, a UK je ubrzo preduzela slične mere.

Ekonomske posledice: Al Jazeerini dopisnik Mike Hanna izvestio je da rast cena dizela i poremećaji u Hormuzu podižu troškove transporta i osnovnih namirnica u SAD, dok Trump predlaže privremenu suspenziju federalnog poreza na gorivo kao meru ublažavanja pritiska na potrošače.

Regionalni uticaji: Izraelski civilni avio-direktor Shmuel Zakay upozorio je da intenzivna vojna aktivnost SAD na aerodromu Ben Gurion remeti civilne letove i poskupljuje karte pred letnju sezonu. Libanonski zvaničnici traže od američkog ambasadora u Bejrutu pritisak na Izrael da obustavi napade, koji se nastavljaju uprkos prekidu vatre.

Sa terena u Tiru, reporter Al Jazeerre Obaida Hitto prenosi da se mnogi povratnici, nakon nedeljama provedenim raseljeni, sada opiru ponovnom napuštanju svojih domova uprkos pojačanim napadima, dok raste ogorčenje zbog ponovnog raseljavanja, razdvajanja porodica i prekida školovanja dece.

Sažetak stanja: Iako obe strane još povremeno iskazuju spremnost za pregovore, ključna pitanja — verodostojne garancije bezbednosti, nuklearna kontrola i zamrznuta sredstva — ostaju nerešena, dok rizik od šire eskalacije i dalje raste.