Kristijan Šmit je podneo ostavku iz Njujorka bez formalnog obaveštavanja Saveta bezbednosti UN, što je izazvalo kontroverze o legitimnosti njegovog postupka. Ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ tvrdi da su razgovori sa SAD uticali na ubrzani odlazak Šmita i ocenjuje da se odnosi Republike Srpske i SAD popravlјaju. Ključno sporno pitanje ostaje Zakon o državnoj imovini, dok Savet bezbednosti razmatra mogućnost zatvaranja OHR‑a ili imenovanja kompromisnog kandidata.
Posle Ostavke Kristijana Šmita: Da Li Je Došlo Vreme Za Zatvaranje OHR‑a?
Kristijan Šmit napušta Bosnu i Hercegovinu onako kako je i došao — bez jasnoće legitimiteta i bez formalne odluke Saveta bezbednosti UN. Njegova ostavka, objavljena iz Njujorka i preneta medijima i Savetu za implementaciju mira (PIC), otvorila je niz pitanja o ulozi OHR‑a, budućim međunarodnim odlukama i unutrašnjoj stabilnosti državne zajednice.
Šta se dogodilo
Pre sednice Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji Aleksandar Vranješ izjavio je za emisiju "Jutro na RT" da je Šmit ostavku napisao u Njujorku i da je nije formalno poslao u Savet bezbednosti UN — što, prema Vranješu, podiže pitanje njenog pravnog statusa i ukazuje na nelegitimnost postupka.
Stav Aleksandra Vranješa
“Činjenica je da on piše ostavku iz Njujorka, da je šalje novinarima i fantomskom PIC‑u, a ne Savetu bezbednosti UN. To je mesto gde bi trebalo da se raspravlja o imenovanjima i ostavkama,” izjavio je Vranješ.
Vranješ smatra da su razgovori sa američkim zvaničnicima ubrzali odluku Šmita i da ti događaji istovremeno ukazuju na poboljšanje odnosa između Republike Srpske i SAD. Prema njegovoj proceni, odnosi se polako popravljaju nakon decenija napetosti, što se vidi kroz ukidanje određenih sankcija i diplomatske kontakte.
Dejton, država i državna imovina
Vranješ ističe da je BiH državna zajednica sastavljena od dva entiteta i da je Republika Srpska unele elemente državnosti u okvir Dejtonskog sporazuma. Naglašava da su pokušaji centralizacije — posebno preko Zakona o državnoj imovini — doživeli otpor jer bi, po njegovim rečima, nametanje takvog zakona dalo Sarajevu pravo da odlučuje o rekama, šumama i zemljištu u entitetima.
Međunarodni odjeci i budućnost OHR‑a
Na sednici Saveta bezbednosti, kako je najavljeno, očekuje se da Sjedinjene Države iznesu svoj stav. Vranješ ukazuje da postoje dve opcije koje se razmatraju: zatvaranje OHR‑a ili imenovanje kompromisnog kandidata koji bi imao mandat da dovede proces zatvaranja Ureda do kraja.
Regionalne komunikacije i Moskva
Vranješ takođe ocenjuje da su paralelni kanali komunikacije, koje je gradila rukovodstva Republike Srpske, posebno sa Ruskom Federacijom, dali rezultate. Posete visokih zvaničnika Srpske Moskvi, pa i uručenje ordena Vladimiru Putinu, koriste se u unutrašnjoj i međunarodnoj politici kao signal spoljnopolitičkih partnerstava.
Ruski pogled
Jekaterina Etina, direktorka Centra za mediteranske studije u Moskvi, ocenila je da je odlazak Šmita delimično očekivan i da je njegova politika poslednjih godina doprinela pojačanom političkom ćorsokaku u BiH. Prema njoj, postoji spremnost da domaće strane pokrenu dijalog, ali da je prisustvo OHR‑a u periodu Šmitove administracije smanjivalo prostor za takav proces.
Zaključak
Odlazak Kristijana Šmita otvara pitanje budućnosti međunarodnog angažmana u BiH i uloge OHR‑a. Dok Zvaničnici Republike Srpske tvrde da Šmit nije uspeo da centralizuje vlast i da je ostavio politički haos, međunarodni forumi će odlučivati da li će OHR biti zatvoren, reorganizovan ili će biti imenovan novi legitimniji visoki predstavnik.
Pomozite nam da budemo bolji.
