Solarni bljesak M5.7 probio rupu u koroni — moguć bočni udar Zemlji i slabe aurora

Nedavna solarna erupcija je stvorila veliku rupu u Sunčevoj spoljnoj atmosferi, izazvala je privremene prekide u visokofrekventnim radio-komunikacijama i može dovesti do pojave aurora u višim geografskim širinama.

U nedelju, 10. maja, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) preko svog Space Weather Prediction Center (SWPC) zabeležila je solarni bljesak klase M5.7. Ovi bljeskovi predstavljaju snažne, ali ne najjače erupcije (X-klasa je najjača) i kratkotrajno su poremetili HF radio-signale na osvetljenoj strani Zemlje.

Solarni bljeskovi su nagle emisije elektromagnetnog zračenja sa Sunca koje putuju brzinom svetlosti, pa njihovi efekti dolaze na Zemlju praktično odmah. Atmosfera i geomagnetno polje nas štite od štetnog zračenja, ali takvi događaji mogu ometati radio-komunikacije, navigacione sisteme, rad satelita i svemirskih letelica.

Pored samog bljeska, erupcija je pokrenula i koronalno masovno izbacivanje (CME) — sporije krećuću masu solarne plazme koja može pokrenuti geomagnetne oluje i pojave aurora ako pogodi Zemlju.

"Modeliranje indikuje da će većina materijala proći iza Zemljine orbite," navodi SWPC u ažuriranju od 11. maja. "Ipak, bočni udar i/ili dolazak šoka kasno 12. maja ili u ranim časovima 13. maja ne mogu se isključiti."

Takav bočni udar mogao bi izazvati slab G1 geomagnetni poremećaj, prema U.K. Met Office. Skala ide od G1 (najblaže) do G5 (najjače). Čak i G1 može prouzrokovati vidljive aurora u visokim geografskim širinama (npr. severni delovi SAD, Kanada, skandinavske zemlje), blage fluktuacije u elektrodistributivnim mrežama, kao i manje smetnje u radu satelita.

Važno za čitaoce u Srbiji: iako povećana geomagnetna aktivnost može uticati na satelitske i radiokomunikacione usluge, pojava aurora u našim krajevima je vrlo malo verovatna — vidljive aurore treba očekivati u znatno višim geografskim širinama.

Sunčeva pega koja je izazvala bljesak označena je kao sunčeva pega 4436 i bila je veoma aktivna poslednjih dana. Prema izveštajima (Spaceweather.com), dok je bila na daljoj strani Sunca izbacila je najmanje pet CME-ova. Dodatne erupcije u narednim danima mogu povećati verovatnoću novih CME-ova i intenzivnijih geomagnetnih poremećaja.

Zašto nastaju aurora i koje boje očekivati?

Aurora nastaje kada nabijene čestice sa Sunca udare u gornju atmosferu Zemlje i sudare se s atomima kiseonika i azota, pri čemu se oslobađa energija u vidu svetlosti. Kiseonik obično daje zelene i crvene nijanse, dok azot može dati plave i ljubičaste tonove, objašnjava Jet Propulsion Laboratory pri NASA.

Preporuke i dalja praćenja

• Pratite ažuriranja NOAA/SWPC i lokalnih meteoroloških službi za moguće promene u prognostičkim modelima.
• Operateri satelita i elektrodistributivnih sistema treba da budu spremni na kratkotrajne smetnje.
• Hobi posmatrači neba na višim geografskim širinama mogu da prate izveštaje o mogućim aurorama 12.–13. maja.

Sunčev maksimum je verovatno prošao početkom 2025. godine, pa se očekuje postepen pad aktivnosti tokom sledeće godine, ali pojave kao što je M5.7 ostaju moguće dok ima aktivnih sunčevih pega.