U trogodišnjem sukobu u Sudanu hiljade žena je pretrpelo grupna silovanja, a mnoge su rodile decu nastalu iz tog nasilja. Stigma, nesigurni abortusi i kolaps birokratije sprečavaju pristup osnovnim pravima i dokumentima za ove porodice. Humanitarne organizacije pružaju hitnu pomoć, ali su potrebna dugoročna rešenja, pravna zaštita i međunarodni nadzor kako bi se osigurala budućnost dece i podrška preživelima.
„Nije krivica mog sina“: Hiljade dece rođene posle ratnih silovanja u Sudanu
I would never let him go: a Sudanese rape survivor holds her child (Khaled DESOUKI)(Khaled DESOUKI/AFP/AFP)
Beba koja poskakuje u naručju Nesme nosi njen osmeh i radoznale oči, ali Nusmina priča o trojici pripadnika paravojne formacije koji su je grupno silovali pre dve godine u Khartumu i dalje odzvanja. Nesma, 26‑godišnja diplomka čije je ime promenjeno iz sigurnosnih razloga, opisuje kako su je zaustavili pripadnici Rapid Support Forces (RSF), razdvojili muškarce i žene i napali putnike u autobusu.
Deca rođena iz silovanja
Jaser je jedno od hiljada dece rođene tokom trogodišnjeg sukoba između sudanske vojske i RSF. Mnoge žene su ostale u šoku, sa teškim telesnim i psihičkim posledicama; neke su saznale da su trudne tek nakon nekoliko meseci, dok su druge pokušale nesigurne abortuse ili su bile primorane na tajne usvojenja.
Kako društvo udvostručava nepravdu
UN i stručnjaci za ljudska prava tvrde da se silovanja u Sudanu pojavljuju kao sistematska praksa RSF, korišćena „kao oružje rata, dominacije i etničkog uništavanja“. U konzervativnim zajednicama stigmatizacija žrtava često dovodi do odbacivanja — porodice napuštaju ćerke, muževi razvode supruge koje su bile silovane, dok su neki preživeli prisiljeni da kriju i rođenje i usvojenja.
„Nije krivica mog sina, kao što nije ni moja“, kaže Nesma držeći Jasera — rečenica koja sažima dilemu i odlučnost mnogih preživelih.
Priče iz Darfura i Khartouma
U Darfuru su napadi na civile bili naročito brutalni: u napadu na kamp Zamzam ubijeno je više od 1.000 ljudi, a u napadu na grad El‑Faser UN navode najmanje 6.000 poginulih u toku tri dana. Svedočanstva preživelih, uključujući Razinu, Magdu i Halimu, pokazuju obrasce masovnih silovanja, prisilnih brakova i seksualnog ropstva.
Mnoge žene su potražile pomoć humanitarnih organizacija poput Lekara bez granica, koje su pružale hitnu kontracepciju, medicinsku negu i savetovanje. Međutim, pristup bezbednim abortusima, registraciji rođenja i drugim osnovnim pravima često je blokiran stigmatizacijom i kolapsom birokratije.
Pravni i društveni izazovi
Bez izvodâ iz matične knjige rođenih, deca nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju ili socijalnim uslugama. Vlada je navodno uvela hitne procedure za izdavanje dokumenata, ali u praksi konzervativne norme, stigma i raspad administracije sprečavaju mnoge porodice da dobiju potrebnu pomoć.
Ministarka Sulaima Ishaq al‑Khalifa i UN zvaničnici upozoravaju na dugoročne posledice: pravni status ovih dece, način na koji će ih porodice zbrinuti i uticaj na zajednice ostaju nerešeni problemi koji zahtevaju međunarodnu podršku i monitoring.
Mogućnosti podrške
Neke porodice su, usled raseljavanja, uspele da predstave bebe kao braću ili ratna usvojenja i na taj način privremeno zaštite i majke i decu. Drugi primeri pokazuju da su volonteri omogućavali pristup abortusima i hitnoj pomoći, ali bez adekvatnog nadzora i dugoročne podrške rizici ostaju veliki.
Zaključak: Priče Nesme, Hajet, Faje i drugih preživelih ukazuju na jedan od najmračnijih aspekata sukoba u Sudanu — sistematsko seksualno nasilje koje ostavlja generaciju dece sa neizvesnom budućnošću. Potrebna je hitna medicinska, pravna i psihosocijalna pomoć, kao i međunarodni nadzor kako bi se zaštitila prava žrtava i njihove dece.
Pomozite nam da budemo bolji.
