Velika Britanija prolazi kroz retku fazu političke nestabilnosti: šest premijera u deset godina, pokrenuto nizu faktora od finansijske krize do Brexita i pandemije. Keir Starmer, iako pobednik velikom većinom 2024, suočava se sa pritiscima nakon diplomatskog skandala. Stručnjaci upozoravaju da spori ekonomski rast, visok dug i rast populizma prete da zemlju učine "neupravljivom" i otvaraju prostor za radikalnije snage pre izbora do 2029.
„Neupravljiva“ Britanija? Šest premijera u deceniji i rizik od populističkog preokreta
Keir Starmer, left, is Britain's sixth prime minister in a decade - but Tony Blair, right, held the post for 10 years (TOBY MELVILLE)(TOBY MELVILLE/POOL/AFP)
Pod dugotrajnim vođama poput Margaret Thatcher i Tonyja Blaira, najveći srednjoročni izazov za britanskog premijera bio je često samo bučan podsmeh u parlamentu. Danas, u zemlji koja je vekovima negovala poruku „keep calm and carry on“, lideri redovno strahuju za svoje funkcije — a najnoviji primer je Keir Starmer, koji se suočava sa snažnim pritiscima da podnese ostavku.
Deset godina političke turbulencije
U poslednjoj deceniji na čelu Velike Britanije smenilo se šest premijera, u talasu koji su pokrenuli globalna finansijska kriza, Brexit i pandemija Covid‑19. Istoričar Anthony Seldon ocenjuje da je razlog „mešavina“ ličnih slabosti nekih lidera, sve zahtevnije prirode funkcije i izuzetno teških spoljnopolitičkih i ekonomskih okolnosti.
Mandat od sedam nedelja i lom vlade
Kada je 2010. David Cameron doveo konzervativce na vlast, postao je tek peti premijer u tri decenije. Posle njegovog odlaska usledio je niz teških mandata: Theresa May, Boris Johnson, Liz Truss i Rishi Sunak. Liz Truss je ostala na dužnosti samo sedam nedelja — metafora o truloj salati ostala je simbolom one ogromne nepredvidivosti.
Starmerova pobeda i novi problemi
Keir Starmer je 2024. osvojio veliku poslaničku većinu koja je trebalo da okonča period haosa. Ipak, manje od dve godine kasnije, njegovo vođstvo je poljuljano nakon afere u vezi sa imenovanjem ambasadora koji je bio povezan s Jeffreyjem Epsteinom. Sve veći broj njegovih poslanika i ministara javno dovodi u pitanje njegovu poziciju.
Zašto se stabilnost urušava?
Stručnjaci ističu nekoliko uzroka: dugoročno slabi ekonomski rast od 2008, visok državni dug koji ograničava fiskalnu politiku, rastuća inflacija i troškovi života, i spoljni šokovi poput ratova i pandemija. Brexit je dodatno preuredio političke afilijacije i ojačao populističke tendece — što je, prema analitičarima, narušilo tradicionalni dvopartijski sistem.
„Brexit je preuredio politička opredeljenja i nesumnjivo podstakao populističko razmišljanje i političke snage,“ kaže Anand Menon iz King's College London.
Rizik od populističkog preokreta
Fragilnost sistema podstiče rast stranaka poput Reform UK i pomake Levice i Zelenih. Iako je Labour 2024. osvojio oko 63% mesta u Donjem domu sa nešto ispod 34% glasova, eksperti upozoravaju: velika većina ne garantuje stabilno upravljanje ako unutrašnje podele i skandali oslabe poverenje u liderstvo. Tony Travers ističe da zemlja rizikuje da izgleda „neupravljivo“ i da bi duga trka nestabilnosti mogla stvoriti teren za veći uspon populizma pre sledećih izbora, zakazanih najkasnije do 2029.
Šta je rešenje?
Analitičari predlažu dublje institucionalne i stranačke promene: smanjivanje kratkoročnog pritiska na lidere, bolja ekonomska strategija za podsticanje rasta i reforme koje vraćaju poverenje birača. Bez ovakvih koraka, kažu eksperti, politička fragmentacija i dalje će hraniti nestabilnost.
Izvori: AFP, izjave akademika iz King's College London i London School of Economics.
Pomozite nam da budemo bolji.
