Sednica Saveta bezbednosti UN označila je početak procesa koji vodi ka smanjenju uloge ili gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Rusija traži neposredno zatvaranje, Kina podržava vraćanje nadležnosti narodima, dok SAD zagovaraju tranziciju i povratak vlasti domaćim institucijama. Stručnjaci upozoravaju da će konačna rešenja zavisiti od dogovora velikih sila i pravne procedure zasnovane na Dejtonu.
Odzvonilo OHR‑u? Kako će teći tranzicija prema gašenju Kancelarije visokog predstavnika u BiH
Getty © Samır Jordamovıc/Anadolu Agency via Getty Images)
Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je razmatrana situacija u Bosni i Hercegovini označila je ključni trenutak: smanjenje uloge Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i početak procesa koji vodi ka gašenju te institucije, ili bar njenom značajnom redefinisanju. Delegacije Rusije, Kine i SAD poslale su jasne poruke, svaka iz svoje perspektive, čime je otvorena faza promena u međunarodnom pristupu prema BiH.
Stavovi u Savetu bezbednosti
Rusija: Ambasador Vasilij Nebenzja istakao je da je zatvaranje OHR-a prvi korak ka stabilnosti i vraćanju stvarnog suvereniteta narodima BiH. Po njegovim rečima, OHR se pretvorio u instrument zapadnih politika i sprovodio je „pravno nasilje“ nad zemljom; rešenja, smatra, treba tražiti kroz unutrašnji dijalog zasnovan na Dejtonu.
„Vreme je da narodi u BiH dobiju stvarni suverenitet i da rešavanja budu domaći procesi.“ — V. Nebenzja
Kina: Kineski predstavnik podržava stav da sudbina Bosne i Hercegovine mora biti u rukama njenih naroda. Institucija visokog predstavnika i bonnska ovlašćenja opisani su kao posebni aranžmani za izuzetni period koji ne treba produživati ni pretvarati u trajnu praksu.
SAD: Predstavnica Tami Brus istakla je da se približava kraj međunarodnom tutorstvu i da naslednik Kristijana Šmita ima zadatak da vlast vrati domaćim liderima. Vašington govori o fazi tranzicije i mogućim kandidatima ukoliko bude neophodno, ali naglašava da odluke moraju da donose domaće institucije.
Reakcije i ocene iz regiona
U Srbiji i u entitetima u BiH, domaći političari i stručnjaci ocenjuju da je sednica bila „početak kraja“ OHR‑a. Srđan Mazalica (SNSD) smatra da je stav SAD važan iskorak jer nagoveštava poštovanje suvereniteta i prepuštanje nadležnosti domaćim institucijama. Analitičari poput Aleksandra Pavića vide saglasnost velikih sila koja otežava nastavak bonnskih ingerencija u dosadašnjem obimu.
Aleksa Nikolić (asistent ustavnog prava) ocenjuje da će sledeći visoki predstavnik možda biti poslednji i da izbor mora ići u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, bez korišćenja anti‑dejtonskih bonnskih ovlašćenja. Nenad Kecmanović upozorava da je suštinski problem sistem: ako bonnska ovlašćenja ostanu, novi visoki predstavnik i dalje može intervenisati.
Obrad Kesić, šef Misije BiH pri EU, podseća da postoji razlika u pristupima: Moskva traži neposredno gašenje, dok SAD zagovaraju tranzicioni period. Zaključak je da OHR može ostati neko vreme, ali bez mogućnosti primene bonnskih ovlašćenja u dosadašnjem obimu.
Šta sledi?
Predstoji politička i pravna faza: dogovor u Savetu bezbednosti i dalje preciziranje procedure za smanjenje ili ukidanje mandata OHR‑a. Ključno pitanje ostaje kako urediti prelazni period tako da se obezbedi stabilnost, poštovanje Dejtona i da domaće institucije preuzmu punu odgovornost bez narušavanja prava i bezbednosti svih građana BiH.
Zaključno: Sednica je otvorila novu stranicu u odnosu međunarodne zajednice prema BiH — od ideje o hitnom zatvaranju do predloga kontrolisane tranzicije — ali konačna rešenja zavise od dogovora velikih sila, pravnih koraka i spremnosti domaćih aktera da preuzmu odgovornost.
Pomozite nam da budemo bolji.
