Accu, analizirajući podatke sa Space-Track.org, otkriva da od 33.269 pratljivih objekata u orbiti 17.682 čine sateliti — gotovo 47% su različiti oblici kosmičkog otpada. Broj pratljivih objekata porastao je za ~10.000 između 2020. i 2025. Postoji i milionski broj sitnih, nepratljivih fragmenata koji predstavljaju ozbiljan rizik jer se objekti kreću brzinama preko ~17.000 milja/h (~27.300 km/h). Accu poziva na bolje praćenje, uklanjanje otpada i da dizajneri letelica od početka računaju na udare.
Skoro Polovina Praćenih Objekata U Zemljinoj Orbiti Je Kosmički Otpad — Rizik Raste
Amanda Montañez; Source:The Space Debris Report, Accu
Skoro polovina predmeta koje možemo pratiti u Zemljinoj orbiti klasifikovana je kao kosmički otpad — i to je verovatno samo vrh ledenog brega. Prema podacima sa Space-Track.org koje je obradio Accu, trenutno postoji 33.269 pratljivih objekata u orbiti, od čega je 17.682 satelita; preostalih ~15.587 čine raketna tela, fragmenti i neidentifikovani objekti.
Brz rast i nevidljiva pretnja
Problem je eskalirao poslednjih godina: broj pratljivih objekata porastao je za oko 10.000 u periodu 2020–2025. Uz pad troškova lansiranja i pojačan tempo plasiranja satelita, naročito u niskim orbitama, rizik od kolizija i dalje raste.
Accu upozorava da postoje i milioni sitnih delova koji su trenutno previše mali da bi se pratili — komadi boje, odbijeni fragmenti i slični ostaci. Budući da se većina objekata kreće brzinama većim od ~17.000 milja na sat (~27.300 km/h), i najmanja krhotina može napraviti ozbiljnu štetu.
Incidenti koji podižu uzbunu
U 2024. astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici morali su da se sklone nakon što se deaktivirani ruski satelit raspao na veliki broj fragmenata. To je dovelo do pokretanja američkog državnog programa za praćenje sitnih čestica u niskoj Zemljinoj orbiti. U 2025. se dogodio i incident na kineskoj svemirskoj stanici Tiangong — nekoliko taikonauta privremeno je ostalo zarobljeno nakon što je, prema izveštajima, sumnjivi fragment napukao prozor njihove kapsule za povratak.
Ko je odgovoran — i zašto je brojka nejasna
Izveštaj navodi procene porekla otpada: China 65%, United States 40% i Commonwealth of Independent States 23%. Međutim, zbir procenata prelazi 100%, što ukazuje na neizvesnosti u klasifikaciji i moguće višestruke atribucije objekata (npr. fragmenti čiji je izvor teško tačno odrediti). Accu naglašava da su ovakve procene korisne za razumevanje trendova, ali ih treba tumačiti sa oprezom.
Kome preti najveća šteta
Dok postoji rizik po ljudske živote, Accu smatra da su najveće posledice usmerene na satelite i orbitalnu infrastrukturu: prema analizi, na svakih 10 satelita dolazi oko 7 praćenih komada otpada. Oštećen ili izgubljen satelit može poremetiti komunikacije, navigaciju i posmatranje Zemlje.
Šta se radi i šta treba da se radi
Međunarodne svemirske agencije (NASA, JAXA, ESA, U.K. Space Agency) i nekoliko privatnih kompanija rade na tehnologijama za uklanjanje otpada iz niske orbite i poboljšanje praćenja. Accu posebno poziva projektante letelica da od samog početka računaju na rizike od udara: od izbora materijala i konstrukcije do dizajna koji minimizira stvaranje dodatnih fragmenta.
„Za inženjere koji budu projektovali letelice sutrašnjice, kosmički otpad mora biti ključni faktor od samog početka. Svaki deo, od preciznosti i izdržljivosti do materijala, mora biti pažljivo odabran kako bi izdržao potencijalne udare,“ pišu autori izveštaja.
Rešenje zahteva kombinaciju boljeg praćenja, međunarodnih pravila za odgovorno ponašanje u svemiru, i aktivnog uklanjanja velikih izvora otpada. Dok se to ne postigne, rastući broj letova i satelita dodatno povećava šanse za katastrofalne lančane sudare koji bi mogli otežati buduće operacije u svemiru.
Pomozite nam da budemo bolji.
