Iran je posle višemesečnog prekida interneta počeo da nudi ograničen, plaćeni pristup pod nazivom "Pro Internet" samo odabranim profesionalcima. NetBlocks je prekid interneta označio kao najduži nacionalni prekid zabeležen globalno, dok su mnogi Iranci i dalje bez normalnog pristupa mreži. Kritičari tvrde da sistem stvara "nivoizirani" internet koji pretvara digitalna prava u privilegiju, dok visoka inflacija i ekonomski pritisci čine ovu uslugu nedostižnom za mnoge.
Iran Uvodi Plaćeni „Pro Internet“ Samo Za Odabrane — Kritike Zbog 'Nivoiziranog' Pristupa
Millions have been unable to access the internet in Iran since the United States and Israel attacked Iran on February 28, punishing the pockets of online entrepreneurs and workers (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Posle višemesečnog gotovo potpunnog prekida interneta koji je usledio nakon početka sukoba na Bliskom istoku, Iran je počeo da omogućava ograničen, plaćeni pristup mreži za odabrane profesionalce kroz tzv. "Pro Internet" paket. Ta odluka je izazvala talas kritika zbog, kako tvrde protivnici, pretvaranja internet‑prava u privilegiju dostupnu samo nekima.
Povratak online — ali uz uslov
Amir‑Hassan, 39‑godišnji tehničar, rekao je za AFP da mu je ponuđeno da kupi „Pro Internet“ kako bi obnovio poslovnu aktivnost. Platio je oko 11 dolara za početni paket od 50 GB i time dobio pristup nekim aplikacijama poput WhatsAppa i Telegrama, ali ne i platformama koje su i ranije bile blokirane u Iranu — Instagramu, Xu (bivši Twitter) i YouTubeu — bez zasebnog VPN rešenja.
"Bilo je iz nužde. Bio sam prinuđen da uzmem internet da bih obezbedio tok prihoda", rekao je Amir‑Hassan.
Opseg i posledice isključenja
Prema NetBlocksu, do 5. aprila prekid koji je usledio nakon napada 28. februara ocenjen je kao "najduži prekid interneta na nivou cele zemlje zabeležen u bilo kojoj državi". Većini građana dostupan je bio samo ograničen skup lokalnih servisa, bankarskih aplikacija i državnih platformi.
Nejednakost i društvena stigma
Kritičari optužuju vlasti za uspostavljanje "nivoiziranog interneta" — sistema u kojem su veća povezanost i brži pristup rezervisani za privilegovane grupe koje mogu da plate. Kupci su često izloženi i društvenoj osudi. "Ljudi kažu da si dao novac u džep vlade koja nepravedno nudi ovo", navodi jedan korisnik.
Istovremeno, usluga nije dosledno dostupna ni unutar ciljanih kategorija: Behrooz Mahmoodi‑Bakhtiari, profesor lingvistike na Univerzitetu u Teheranu, rekao je da poziv za pretplatu nije dobio i da internet pouzdano ima samo dok je na kampusu. "Čim izađete iz univerziteta, ponovo postanete trećerazredni građanin", rekao je.
Ekonomija i pristupačnost
Usluga je dodatni finansijski teret u vreme visoke inflacije i pada vrednosti riala. Mnogi su rekli da odnos cene i količine podataka nije isplativ: primerice, početni paket od 50 GB za oko 11 dolara deluje skup u uslovima kada domaćinstva beleže velike troškove života. Mnogi korisnici i dalje pribegavaju VPN‑ovima kako bi zaobišli državne blokade.
Zvanični stav i perspektiva
Vladina portparolka Fatemeh Mohajerani izjavila je da će stanje interneta biti normalizovano "kada senka rata prođe", i optužila strane sile za bezbednosne okolnosti koje su, prema vladi, naterale na mere ograničenja. Kritičari upozoravaju da takav model dugoročno podriva digitalna prava i produbljuje nejednakosti pristupa informacijama.
Konsekvence: eksperti i aktivisti za digitalna prava ocenjuju da uvođenje plaćenog, selektivnog pristupa predstavlja novi oblik kontrole mreže koji bi mogao postati trajniji model ukoliko ne bude javne i međunarodne kritike.
Pomozite nam da budemo bolji.
