Teruhiko Wakayama i tim su tokom skoro 20 godina re‑klonirali istu liniju miševa više od 1.200 puta i pratili rezultate kroz 58 generacija. Studija u Nature Communications pokazuje da se pri re‑kloniranju nakupljaju štetne mutacije — klonovi imaju oko tri puta više mutacija nego prirodno razmnoženi miševi — što dovodi do pada stope uspeha (sa 15,5% u 26. generaciji na 0,6% u 57/58.). Nalazi ukazuju da serijsko kloniranje nije neograničeno rešenje i imaju važne implikacije za konzervaciju, stočarstvo i etičke debate.
Može li se životinja klonirati zauvek? Miš re‑kloniran 1.200+ puta otkriva granice tehnologije
In a recent study, researchers re-cloned a mouse 1,200 times but found that re-cloning was unsustainable after the 58th generation.Mark Thiessen, National Geographic
Godine 2005. Teruhiko Wakayama sa Univerziteta Yamanashi u Japanu započeo je neobičan i dugotrajan eksperiment: klonirao je jednu ženku miša, a zatim njen klon ponovo klonirao — i tako u beskonačan niz pokušaja. Tokom skoro 20 godina tim je izvršio preko 30.000 pokušaja kloniranja i uspešno dobio oko 1.200 kloniranih miševa, raspoređenih kroz 58 generacija.
Šta su naučnici pratili?
Istraživanje objavljeno u Nature Communications pratilo je stopu uspeha i genomske promene kroz generacije. Kloniranje je rađeno tehnikom somatskog prenosa jedra (somatic cell nuclear transfer), pri čemu se jedro iz donorske somatske ćelije ubacuje u oocit bez jedra i potom prenosi u surrogatnu majku.
Glavni nalazi
U početku je stopa uspeha rasla: od oko 7% na samom startu do 15,5% u 26. generaciji. Međutim, od 27. generacije stopa uspeha je počela padati i u 57. i 58. generaciji pala je na samo 0,6%.
Da bi objasnili pad, istraživači su sekvencirali genome miševa iz različitih generacija. Otkrili su da se pri svakom re‑kloniranju nakupljaju štetne mutacije: klonirani miševi su imali približno tri puta više mutacija nego miševi dobijeni prirodnim parenjem.
„Mislili smo da je klon potpuno ista kopija originalnog donora,“ kaže Wakayama. „Pokazalo se da to nije slučaj — re‑kloniranje vodi akumulaciji mutacija i ograničava mogućnosti beskonačnog kloniranja.“
Mogući uzroci
Autori i drugi stručnjaci ističu nekoliko faktora koji mogu doprineti nagomilavanju mutacija i padu uspeha:
- Odsustvo seksualne reprodukcije, koja prirodno uklanja deo štetnih mutacija kroz mehanizme rekombinacije i prirodne selekcije.
- Nakupljanje mutacija u somatskom tkivu tokom života donor‑jedinke — te mutacije se prenose pri re‑kloniranju.
- Mogući štetni efekti samog postupka somatskog prenosa jedra (tehnički i epigenetski poremećaji).
Implikacije za konzervaciju, stočarstvo i etiku
Rezultati imaju praktične posledice: dok kloniranje može pomoći u stočarstvu (kopiranje najvrednijih jedinki) i ponuditi opciju za obnovu genetske raznolikosti ugroženih vrsta (primer: pokušaji kloniranja crnoprstih tvorova), studija upozorava da serijsko kloniranje nije neograničeno rešenje. Stručnjaci preporučuju da kloniranje bude deo šireg, odgovornog pristupa koji uključuje prevenciju gubitka staništa i održavanje prirodne genetske raznolikosti.
Katarzyna Malin iz VetART Laba (UC Davis) naglašava: etička pitanja su složena i primena mora biti odgovorna i sofisticirana; serijsko kloniranje može imati mesto, ali ne sme biti jedino rešenje.
Zaključak
Studija Wakayama i saradnika pruža jedinstven uvid u dugoročne limitacije kloniranja sisara: re‑kloniranjem dolazi do nakupljanja štetnih mutacija i pada plodnosti, pa klonovi nisu besprekorno identične kopije originala. To znači da se kloniranjem ne može jednostavno "obezbediti" beskonačna linija zdravih jedinki — bar ne bez dodatnih biotehnoloških rešenja i pažljive primene.
Važno: Iako kloniranje ostaje moćan alat, rezultati pozivaju na pažljivo razmatranje rizika i na kombinovanje biotehnologija sa klasičnim konzervacionim pristupima.
Pomozite nam da budemo bolji.
