Direktor CIA John Ratcliffe doputovao je u Havanu radi razgovora sa kubanskim zvaničnicima dok Kuba suočava energetski kolaps i pritiske sankcija. Havana je negirala da predstavlja pretnju po bezbednost SAD i odbacila optužbe o podršci terorizmu, tražeći ukidanje ili ublažavanje blokade kao najefikasnije rešenje. SAD su ponudile paket pomoći od 100 miliona dolara i donaciju Starlink terminala, ali su uslovljene reformama i većim političkim slobodama. Poseta se odvija u kontekstu pojačanih tenzija, izviđačkih letova i diplomatskih pritisaka.
Direktor CIA John Ratcliffe U Havani: Pregovori Usred Energetskog Kolapsa I Povećanih Tenzija
In this image released by the CIA on Thursday, CIA Director John Ratcliffe, left, leads a US delegation to Havana to meet with Cuban government officials. - CIA
Direktor CIA John Ratcliffe predvodio je američku delegaciju u Havani u četvrtak, gde se sastao sa predstavnicima kubanske vlade dok ostrvo pokušava da prevaziđe kolaps energetskog sektora u uslovima zaoštrenih odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Prema zvaničnom saopštenju kubanske vlade, „Nakon zahteva koji je podnela Vlada SAD da delegacija na čelu sa direktorom CIA Johnom Ratcliffom bude primljena u Havani, Revolucionarno Direktorijum je odobrio realizaciju ove posete i sastanak sa njenim pandanom iz Ministarstva unutrašnjih poslova.“
Tok i poruke sastanka
Kubanski zvaničnici su tokom susreta istakli da Kuba „ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD“ i da ne postoje „legitimni razlozi“ za uvrštavanje zemlje na listu državnih sponzora terorizma. Ponavljali su da zemlja ne pruža utočište, podršku niti finansiranje terorističkih grupa i demantovali prisustvo stranih vojnih ili obaveštajnih baza na teritoriji Kube.
„Kuba ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD i ne sprovodi aktivnosti koje bi opravdale uvrštavanje na listu Država Pomoćnica Terorizma,“ navodi se u saopštenju Havane.
Dva izvora su potvrdila za CNN da je Ratcliffe doputovao, a CIA je kasnije objavila fotografije susreta na platformi X.
Širi kontekst: sankcije, pomoć i energetska kriza
Sastanak sledi nakon što su SAD ponudile paket pomoći od 100 miliona dolara uslovljen sprovođenjem „smislenih reformi“, kao i donaciju Starlink terminala koja bi povećala internet-povezanost i smanjila kontrolu kubanske vlade nad mrežom. Kubanski predsednik Miguel Díaz‑Canel naznačio je da bi Kuba bila spremna da primi pomoć, ali je naglasio da bi ukidanje ili ublažavanje blokade bilo efikasnije za brzo ublažavanje humanitarne krize.
People stand at the gate of a US government plane on the tarmac before departure at Jose Marti International Airport in Havana, Cuba, on May 14. - Norlys Perez/Reuters
Kubanski Ministar energetike i rudarstva Vicente de la O Levy izjavio je da su rezerve goriva, koje snabdevaju elektroenergetsku mrežu, gotovo potrošene nakon što je iskorišćena donacija ruske nafte iz marta. Zvaničnici tvrde da su mesecima praktično ličeni uvoza nafte zbog mera koje pripisuju američkim sankcijama.
U pozadini su i dodatna američka ograničenja: pojačane sankcije, intenzivniji izviđački letovi uz kubansku obalu i pritisak na Havanu da sprovede ekonomske i upravljačke reforme, oslobodi političke zatvorenike i proširi političke slobode.
Diplomatski značaj
Poseta je simbolično važna jer se radi o razgovoru na visokom nivou u trenutku najvećih napetosti između Vašingtona i Havanе u poslednjim decenijama. To takođe predstavlja retku priliku za direktan dijalog o pitanjima bezbednosti, humanitarne pomoći i reformi.
Izveštaji navode da je ovo bio prvi put od 2016. da je zvanično američko vladino vazduhoplovno sredstvo sletelo u Kubu (osim aviona koji koriste snage u Zalivu Gvantanamo). Događaji se prate kao deo šire diplomatske strategije SAD prema regionu.
Napomena: Ovo je razvojna priča i može biti dopunjena kako se budu pojavljivali novi izvori i izjave.
Izveštavali su: CNN i zvanična saopštenja kubanske vlade; fotografije objavila CIA na X.
Pomozite nam da budemo bolji.
