Rat u regionu pogoršava već duboku ekonomsku krizu u Libanu. Libanska funta izgubila je preko 90% vrednosti, bankarski sektor je pretrpeo oko 70 milijardi dolara gubitaka, a dodatna šteta od sukoba 2024. procenjena je na ~11 milijardi. Oko 1,2 miliona ljudi je raseljeno; troškovi goriva i računi za privatne agregate snažno rastu, dok vlada sprovodi inspekcije, ali ima ograničene mogućnosti.
Uticaj: pad prihoda malih biznisa, povećana siromaštvo i procenjeni ekonomski gubitak od oko 7% BDP-a.
Rat Pogoršava Libansku Ekonomska Krizu: Gubici, Skokovi Cena i Kolaps Mala Biznisa
Bar and restaurant owner Riad Aboulteif speaks during an interview with The Associated Press at his bar on Hamra Street in Beirut, May 5, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(AP Photo/Bilal Hussein)
CHIYAH, Liban — Ayman al-Zain posmatrao je nedavno popodne kako buldožer uklanja ruševine nekadašnjeg butika sa sportskom odećom, jednog od desetina objekata uništenih tokom izraelskih udara usmerenih protiv Hezbolaha. I dok važećeg, ali krhkog prekida vatre, Al-Zain razmišlja da li da obnovi radnju koju je nadao da će predati deci, glavnu brigu mu ne stvaraju samo vazdušni napadi — već enormni troškovi i neizvesna potražnja.
Ekonomija pod pritiskom rata i dugotrajne krize
Ratovi u regionu — uključujući sukobe između Izraela i Hezbolaha i širi angažman SAD i Izraela protiv Irana — proizveli su dodatne talase ekonomskih šokova širom Bliskog istoka. U Libanu su ti udari došli na pozadini većoveće, duboke ekonomske krize koja traje od 2019. godine: bankarski sektor je pretrpeo oko 70 milijardi dolara gubitaka, libanska funta izgubila je preko 90% vrednosti u odnosu na američki dolar, a 1,2 miliona ljudi je raseljeno.
A bulldozer clears the rubble where a sports clothing shop was destroyed in a previous Israeli airstrike in Chiyah, a southern Beirut suburb, May 6, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(AP Photo/Bilal Hussein)
Ministar ekonomije Amer Bisat procenjuje da rat uzrokuje dodatni gubitak od oko 7% BDP-a jer kompanije zatvaraju, radnici gube poslove, a turisti ne dolaze. Svetska banka procenjuje i dodatne direktne gubitke od oko 11 milijardi dolara usled sukoba 2024. između Izraela i Hezbolaha.
Inflacija, poskupljenja i profiterske prakse
U ulicama Sabre, tradicionalne pijace južno od Bejruta, prodavci i kupci osećaju posledice: cene lubenica, paradajza i krompira znatno su porasle, a kupovna moć se smanjila. "Sve je skupo", kaže Al-Zain. "Ako želim da otvorim novu radnju i kupim manekene, ofingere i dodatke, cene su dosta drugačije nego ranije."
A man inspects his damaged car amid the rubble of shops destroyed in previous Israeli airstrikes in the Hosh neighborhood of Tyre, southern Lebanon, April 19, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(AP Photo/Bilal Hussein)
„Držimo cene nisko da bismo prodali, a i tada ne prodajemo“, izjavio je prodavac Ahmad al-Farra dok iznad pijace zuji izraelski dron.
Osim poskupljenja hrane, najviše su pogođeni troškovi napajanja: država isporučuje samo nekoliko sati struje dnevno, pa domaćinstva i poslovni objekti zavise od privatnih dizel agregata — čiji su računi u nekim slučajevima udvostručeni. Vlasnici radnji i restorana prisiljeni su da skraćuju radno vreme, smanjuju broj zaposlenih ili potpuno zatvaraju objekat u pokušaju da smanje troškove.
Poslovni šokovi i socijalne posledice
Riad Aboulteif, vlasnik nekoliko restorana i barova u Bejrutu, navodi da mu je promet pao za oko 90% otkako je eskalirao novi talas sukoba. Mnoge porodice štede na neesencijalnim troškovima, otkazane su proslave, a mali preduzetnici se bore da prežive.
People spend time at an almost empty bar on Hamra Street in Beirut, May 5, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(AP Photo/Bilal Hussein)
S druge strane, državne institucije su suočene sa ograničenim kapacitetom da zaustave neregularnosti na tržištu. Ministarstvo ekonomije izvelo je preko 4.000 inspekcija agregata, benzinskih pumpi i prodavnica i podnelo desetine prijava sudovima, ali kontrola uvoza i distribucije goriva ostaje otežana zbog ograničenih resursa i oligopola nekoliko uvoznika.
Šta sledi?
Bez jasnog političkog rešenja ili prekida regionalne tenzije, ekonomski pritisci u Libanu verovatno će se nastaviti. Raseljavanje 1,2 miliona ljudi, rastuća nezaposlenost i inflacija stvaraju dugoročnu pretnju socijalnoj stabilnosti. Za mnoge porodice i preduzetnike, opstanak znači dan za danom planiranje i nada da će uslovi ublažiti pritisak.
People spend time at an almost empty bar on Hamra Street in Beirut, Lebanon, May 5, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(AP Photo/Bilal Hussein)
„Samo Bog zna kako se trudimo da se snađemo“, kaže al-Farra — rečenica koja odražava stvarnost mnogih Libanaca u ovom trenutku.
Izveštaj Associated Pressa, prerađeno i prilagođeno za regionalni pregled ekonomskih posledica rata.
Pomozite nam da budemo bolji.
