Samit Donalda Trumpa sa Xi Jinpingom u Pekingu najnoviji je u nizu susreta koji su od 1972. do danas oblikovali odnose SAD i Kine. Od Nixona kao simboličnog proboja kroz hladni rat, preko diplomatskih incidenata i javnih debata o ljudskim pravima, do savremenih trgovinskih i bezbednosnih tenzija — svaka poseta odražava širi geopolitički kontekst. Ove posete pokazuju kombinaciju simbola prijateljstva, konflikta interesa i strateških pregovora.
Od Nixona Do Trumpa: Ključne Predsedničke Posete SAD Kini Kroz Decenije
Barack Obama's last visit to China as president threw a spotlight on the country's growing assertiveness (SAUL LOEB)(SAUL LOEB/AFP/AFP)
Samit Donalda Trumpa sa kineskim liderom Xi Jinpingom u Pekingu ovaj je događaj najnovija epizoda dugog niza vrhunskih susreta između SAD i Kine — susreta koji su se kroz decenije menjali od otopljavanja odnosa do otvorenih tenzija. Ispod su najznačajnije predsedničke posete koje su oblikovale bilateralne veze i međunarodnu politiku.
1972: Hladnoratovski proboj (Nixon)
U februaru 1972. predsednik Richard Nixon otputovao je u Peking i sreo se sa Mao Zedongom i premijerom Zhou Enlaiem. Taj gest "probijanja leda", pripremljen tajnom Kissingerovom posetom godinu dana ranije i "ping-pong diplomacijom", otvorio je put za normalizaciju odnosa koja je dovela do uspostavljanja punih diplomatskih veza 1979. godine.
1989: Nezgodni roštilj i Tiananmen (George H. W. Bush)
George H. W. Bush je tokom posete u februaru 1989. organizovao takozvani teksaški roštilj koji je postao diplomatski spor zbog prisustva disidenta Fang Lizhija na spisku gostiju. Incident je dodatno dobio težinu u godinama koje su usledile zbog prodemokratskih protesta na Trgu Tiananmen u junu 1989. i njihovog krvavog ugušivanja.
1998: Javna rasprava o pravima (Bill Clinton)
Clintonova devetodnevna poseta 1998. označila je oporavak kontakata posle sankcija iz ranijih godina. Neočekivano, kineski predsednik Jiang Zemin dozvolio je prenos zajedničke konferencije za novinare, tokom koje su na nacionalnoj televiziji otvoreno diskutovani i osetljivi problemi poput ljudskih prava i događaja na Tiananmenu.
2008: Olimpijske igre i simbolika (George W. Bush)
Prisustvo Georgea W. Busha ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 2008. u Pekingu bilo je znak priznanja kineskog uzleta. Istovremeno, Bush je balansirao između diplomatske etikete i pritisaka grupa za ljudska prava zbog Tibeta, hapšenja disidenata i internet-cenzure.
2016: Pista i poruke (Barack Obama)
Obama je 2016. doživeo neugodan momenat u Hangzhouu kada nije bilo predviđene merdevine za Air Force One, što je izazvalo nagađanja o hladnom tretmanu. Tokom posete razgovarano je i o spornim teritorijalnim zahtevima Kine u Južnom kineskom moru — tema koja i danas izaziva napetosti.
2017 i kasnije: Trumpova dva lica (Donald Trump)
Prva Trumpova poseta Pekingu u novembru 2017. opisana je kao "državna poseta plus" — raskošni prijemi, privatna tura Zabranjenog grada i povremeni lični trenuci. Njegov kasniji susret sa Xijem bio je znatno povučeniji, dok su trgovinski sporovi, bezbednosna pitanja i bilateralne razlike nastavile da opterećuju odnose.
Zaključak: Posete američkih predsednika Kini oslikavaju kako diplomatske prilike, tehnološki i ekonomski interesi, tako i pitanja ljudskih prava i bezbednosti oblikuju odnos dve najveće ekonomije sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
