„Ovo je daleko gore": Kako sukob 2.000 milja daleko guši proizvodnju pirinča u Mjanmaru

Maung Nu Sein treba gorivo da oru i đubrivo da nahrane usev dok sezona setve dolazi. Međutim, brodovi koji prevoze njegovu ključnu robu zarobljeni su oko 2.000 milja daleko zbog iranskog pritiska na Hormuški tjesnac — jedan od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.

Soldiers stand next to military vehicles as people gather to protest against the military coup, in Yangon, Myanmar, February 15, 2021. - Stringer/Reuters

Kako se kumuliraju krize

Građanski rat u Mjanmaru, koji je eskalirao posle vojnog udara 2021. godine, već je raselio milione i razoriti ekonomiju i zdravstveni sistem. Na to se sada nadovezao prekid dostave goriva i đubriva posle sukoba na Bliskom istoku i zastoja u Hormuškom tjesnacu, što dodatno pritiska ionako ugrožene poljoprivrednike u pokrajini Rakhine.

Drivers line up to fill up at a gas station in Naypyidaw, Myanmar, Tuesday, March 31, 2026. - Aung Shine Oo/AP

Direktne posledice za poljoprivredu

Mjanmar uvozi oko 90% svog goriva i skoro celo đubrivo iz regiona, uključujući Bliski istok i Kinu. Prema Ujedinjenim nacijama, trećina sve morske pošiljke đubriva prolazi kroz Hormuški tjesnac; prekid znamenito smanjuje dostupnost ključnih inputa za setvu.

People rest in a monastery that has turned into a temporary shelter for internally displaced people at a village in Pauktaw township in Rakhine state on November 23, 2023. - Stringer/AFP/Getty Images

Troškovi rada i mehanizacije su eksplodirali: Maung Nu Sein navodi da je trošak oranja porastao sa oko 24 USD na 240 USD, pa do 476 USD, što čini setvu neisplativom za mnoge male proizvođače. Bez goriva za pumpe i mašine, i bez đubriva, očekuju se znatno manji prinosi naredne sezone.

Workers carry bags of rice at a jetty in Yangon, Myanmar, on August 11, 2022. - Myo Kyaw Soe/Xinhua/Getty Images

Humanitarne posledice

Pirinč je osnovna hrana većine stanovništva u Mjanmaru, gde su već pogođena mnoga domaćinstva: trenutno ima oko 12,5 miliona ljudi suočenih s glađu. Svetski program za hranu (WFP) upozorava da bi, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje, dodatnih 45 miliona ljudi širom sveta moglo upasti u akutnu nesigurnost hrane.

Farmers work in a paddy field in Myanmar's Naypyidaw region on March 27, 2025. - Stringer/AFP/Getty Images

„Posledice rata na Bliskom istoku ogromno utiču na ljude koji su već pogođeni građanskim ratom. Ovo je daleko gore,“ rekao je Maung Nu Sein za CNN.

Priče iz Rakhinea

U Rakhineu se već oseća humanitarna kriza: raseljeni žive u improvizovanim kampovima bez krova nad glavom ili osnovnih higijenskih potrepština. Ma Khin Than, koja je morala da napusti svoj dom, opisuje kako prose po selima i kako porodice jedu po pola obroka dnevno.

Širi rizici za region

Stručnjaci upozoravaju da, iako je prošlogodišnji rod u Aziji bio dobar i na tržištu ima zaliha, situacija ostaje ranjiva. Faktori kao što su El Niño, koji može doneti toplotu i sušu u jugoistočnu Aziju, zajedno s dugotrajnim prekidima u snabdevanju, mogu dodatno smanjiti prinose i pogoršati bezbednost hrane.

Šta se preduzima

Vlada pod kontrolom vojske navodi da podstiče smanjenu upotrebu hemijskih đubriva i prelazak na prirodne alternative tokom monsunske sezone, ali mnogi stručnjaci upozoravaju da takve mere ne mogu brzo nadoknaditi trenutne prekide u nabavci i rast troškova.

Poljoprivrednici poput Maung Nu Seina nastavljaju da rade uprkos sve težim uslovima: „Bez obzira na to koliko su muke produbljene, nastaviću da radim. Ako mi ne budemo obrađivali zemlju, ko će nas hraniti?“

(Izvor: CNN)