Priča prati 85-godišnjeg Abdel Mahdija al-Wuheidija iz izbegličkog kampa Jabalia, koji je kao dete doživeo Nakbu 1948. i ceo život preživljavao ratove i raseljavanja. Poslednji sukobi od 2023. do 2025. uništili su domove koje je godinama gradio, a on i supruga su se više puta raseljavali i preživeli teške uslove. Iako razočaran međunarodnom reakcijom, Abdel Mahdi odbija da napusti domovinu i želi da ovde bude sahranjen.
Od Nakbe do ruševina: Život 85-godišnjeg Abdel Mahdija u raseljavanju
Abdel Mahdi al-Wuheidi and his wife Aziza [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Jabalia, Gaza – U polurušenoj kući u izbegličkom kampu Jabalia na severu Gaze, 85-godišnji Abdel Mahdi al-Wuheidi sedi pored male vatre na kojoj kuva kafu i posmatra ostatke života okruženog ruševinama. Pored njega je supruga Aziza; venčani su više od šest decenija, ali nikada nisu imali decu. Danas žive sa pet sinova njegovog pokojnog brata koje je on odgajio.
Detinjstvo i Nakba
Rođen 1940. godine, Abdel Mahdi je kao dete doživeo Nakbu 1948. – masovno proterivanje desetina hiljada Palestinaca pri osnivanju države Izrael. „Mi smo iz Bir al-Sabe… to je bila naša domovina,“ govori umornim glasom. Seća se života na porodičnoj zemlji, stoke i imetka, i trenutaka kada su porodice u panici odlučivale da krenu ka Gazi u nadi da će se za nekoliko nedelja vratiti.
Abdel Mahdi al-Wuheidi says the current war in Gaza has been more catastrophic than the 1948 Nakba [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Godine u izbeglištvu i pokušaji obnove
Porodica se prvo naselila u četvrti Zeitoun u gradu Gaza, a potom u kampu Jabalia, gde su živeli u šatorima suočeni sa gladi, lošom sanitacijom i teškim uslovima. Abdel Mahdi je godinama radio u građevinarstvu unutar Izraela kada su palestinski radnici dobijali dozvole, i zajedno sa braćom uspeo je da sagradi kuće i kupi zemlju. Međutim, najnoviji sukobi su, kako kaže, sve to ponovo uništili.
Rekonstrukcija nade i ponovni gubitak
„Radili smo, gradili domove i kupovali zemlju. Mislili smo da napokon nadoknađujemo nešto posle raseljenja koje je uništilo naše porodice i živote. Mislili smo da je kraj. Ali ovaj rat je uništio sve u potpunosti,“ kaže Abdel Mahdi. Dodaje da život u Gazi nikada nije bio stabilan zbog ponovljenih ratova i trajne blokade, ali da je razmera razaranja nakon sukoba 2023–2025. bez presedana.
Abdel Mahdi al-Wuheidi says he has fallen over the rubble around his house in Jabalia, northern Gaza [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Raseljenje tokom rata 2023–2025
Tokom rata koji je eskalirao u oktobru 2023. Abdel Mahdi je više puta bio primoran da napušta dom: tražio je utočište u UN školi u Jabalii pre nego što su je, kako opisuje, napale izraelske snage, potom se sklonio ka luci Gaze i kasnije ka Deir el-Balahu. Prisjeća se scene panike kada su tenkovi i vojnici ušli u školu: pucnjava, vriska i naređenja preko razglasa da se ljudi evakuišu prema jugu.
„Izbacili su nas iz škole. Moja supruga i ja oslanjali smo se jedno na drugo da bismo hodali. Neki ljudi nisu uspeli da izađu i ubijeni su tamo.“
Starost i iscrpljenost učinili su raseljavanje posebno okrutnim: „Kada čovek napusti svoj dom, gubi dostojanstvo i vrednost. Živeli smo u šatorima, u pesku, izloženi svemu… Želeo sam smrt svim srcem,“ priznaje on, dok mu oči pune suzama.
Despite everything, Abdel Mahdi al-Wuheidi is happy to be back at his home in Gaza’s Jabalia [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Povratak i gubitak
Nakon objave primirja u oktobru 2025. stanovnicima severne Gaze je dopušten povratak. Abdel Mahdi se vratio u teško oštećeni dom i zatekao Jabaliu pretvorenu u ruševine. „Duboka bol me je obuzela kada sam video Jabaliu, gde sam decenijama živeo, pretvorenu u beskrajne ruševine i razrušene puteve,“ kaže. Dodaje da sada teško hoda i da je dvaput pao pokušavajući da se probije kroz razbijene ulice.
Gubitak vere u međunarodnu podršku i nepokolebljiva veza sa zemljom
Abdel Mahdi izražava razočaranje arapskom i međunarodnom reakcijom: smatra da su Palestinci ostavljeni sami da se suoče sa ratom, glađu i opsadom. Iako pesimističan povodom poboljšanja uslova, on ne razmišlja o napuštanju zemlje. Kako kaže, i da mu ponude palatu u Njujorku, odbio bi je – ostaje vezan za svoju domovinu i želi da ovde bude sahranjen.
„Čovek ne sme da napusti svoju domovinu. Ovde ću umreti, ovde ću biti sahranjen.“
Ova priča je svedočanstvo jednog života isprepletenog kolektivnim gubitkom, dugotrajnim raseljavanjem i upornom vezom za zemlju koja ostaje i kada sve drugo nestane.
Pomozite nam da budemo bolji.
