Lai Ching‑te je poručio da Tajvan neće biti "prodavan" i zatražio od SAD da nastave isporuke oružja radi očuvanja regionalne stabilnosti. Predsednik je istakao značaj Tajvana zbog AI i proizvodnje čipova i ponovio da ostrvo neće popustiti pred pritiscima Kine. Trampove izjave da je prodaja oružja "pregovarački adut" izazvale su zabrinutost u Tajpeju, dok je tajvanski parlament odobrio paket od 25 milijardi dolara za odbranu.
Lai Ching‑te: Tajvan Neće Biti "Prodavan" — Traži Nastavak Američke Isporuke Oružja Za Stabilnost
Taiwanese President Lai Ching-te has gone on the offensive, after US President Donald Trump suggested that arms sales to Taiwan could be used as a bargaining chip with China (Yu Chen CHENG)(Yu Chen CHENG/AFP/AFP)
Predsednik Tajvana Lai Ching‑te izjavio je u nedelju da Tajvan nikada neće biti "prodavan" i pozvao Sjedinjene Države da nastave sa prodajom oružja kao ključnim elementom očuvanja regionalne bezbednosti. Lai je posebno istakao stratešku važnost ostrva zbog uloge u veštačkoj inteligenciji i proizvodnji poluprovodnika.
Pritisak nakon Trampovih izjava
Njegova izjava usledila je nakon što je američki predsednik Donald Trump sugerisao da prodaja oružja Tajvanu može biti korišćena kao pregovarački adut u razgovorima sa Kinom. Trump je tokom posete Pekingu rekao da "prodaja oružja zavisi od Kine" i da je to "veoma dobar pregovarački adut za nas", što je izazvalo zabrinutost u Tajpeju.
"Kontinuirana prodaja oružja SAD Tajvanu i produbljivanje bezbednosne saradnje između Tajvana i SAD nisu samo neophodni, već i ključni za održavanje regionalnog mira i stabilnosti," naveo je Lai u objavi na Facebooku.
Finansiranje odbrane i američka obaveza
Parlament Tajvana je nedavno odobrio paket od 25 milijardi dolara za modernizaciju odbrambenih kapaciteta, prvenstveno za kupovinu američkog naoružanja. Zamenici u Skupštini navode da će taj iznos pokriti gotovo 9 milijardi od paketa od 11,1 milijardu dolara koji je Vašington najavio u decembru, dok druga, još neodobrena faza prodaje premašuje 15 milijardi dolara.
U američkoj javnosti i među zvaničnicima podsećaju se i obaveze proizašle iz Zakonа o odnosima sa Tajvanom (Taiwan Relations Act), koji obavezuje SAD da obezbeđuju ostrvu obrambeno oružje, iako je za učešće američkih kopnenih snaga ostala nejasna politika.
Reakcije i diplomatski kontekst
Predsednik Predstavničkog doma SAD Mike Johnson ocenio je da je Laičina izjava "razumna" i poručio da će Kongres podržati čvrst stav. Trump, u intervjuu za Fox News, rekao je i da ne želi rat i da želi "da se Tajvan i Kina smire", dodajući da ne želi američko upućivanje u sukob udaljen 9.500 milja.
Lai je optužio Kinu da je "uzrok regionalne nestabilnosti" i poručio da Tajvan neće provocirati sukobe, ali ni popustiti pod pritiscima da se odrekne svog demokratskog i slobodnog načina života. On je ponovio da je cilj odbrana statusa quo i da ne postoji "takozvano pitanje nezavisnosti Tajvana" u smislu potrebe za formalnom deklaracijom.
Na početku samita u Pekingu, kineski predsednik Xi Jinping upozorio je da bi pogrešni potezi po pitanju Tajvana mogli dovesti do "sukoba", što dodatno podiže tenzije u regionu. S obzirom na stratešku važnost Tajvana u lancu snabdevanja čipovima i u razvoju AI tehnologija, poruke iz Vašingtona, Pekinga i Tajpeja prate se i zbog šireg globalnog uticaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
