U antarktičkom ledu pronađen je radioaktivni izotop gvožđa-60 (60Fe), nastao u supernovama i prenesen kao zvezdana prašina kroz Lokalni međuzvezdani oblak. Istraživači su analizirali oko 300 kg leda starog 40.000–80.000 godina pomoću akceleratorske masene spektrometrije i detektovali pojedinačne atome 60Fe. Manja koncentracija u starijim uzorcima ukazuje na promenu u prilivu međuzvezdane prašine, a najverovatniji izvor je lokalna supernova.
Pronađeno Gvožđe-60 U Antarktičkom Ledu: Tragovi Supernove U Lokalnom Međuzvezdanom Oblaku
Radioaktivni izotop gvožđa-60 (60Fe), nastavak drevnih supernova, otkriven je u antarktičkom ledu — podatak koji pruža novi uvid u istoriju našeg Sunčevog sistema i u okolne međuzvezdane oblake.
Šta su istraživači uradili?
Tim predvođen Dominikom Kollom iz Instituta za fiziku jonskih zraka i istraživanje materijala pri HZDR analizirao je preko 300 kilograma uzoraka leda iz Antarktika datiranih na period između približno 40.000 i 80.000 godina. Uzorci su otopljeni i hemijski obrađeni, a zatim analizirani akceleratorskom masenom spektrometrijom — metodom dovoljno osetljivom da detektuje i prebroji pojedinačne atome 60Fe.
Zašto je ovo važno?
Izotop 60Fe smatra se "otisak prsta" eksplozija zvezda: nastaje pri supernovama i može biti ugrađen u čestice zvezdane prašine koje se šire kroz međuzvezdani prostor. Pronalazak 60Fe u antarktičkom ledu ukazuje da su takve čestice prodrle kroz zaštitni omotač Sunčevog sistema i dospele do Zemlje, najverovatnije kao deo Lokalnog međuzvezdanog oblaka (poznatog i kao Local Fluff).
Šta su rezultati pokazali?
Upoređivanjem starijih uzoraka (40.000–80.000 godina) i novijeg snega, tim je otkrio da je u starijim uzorcima koncentracija 60Fe bila niža nego u novijim. To sugeriše promenu u dotoku međuzvezdane prašine i upućuje na relativno blisko, lokalno poreklo tih čestica — najverovatnije supernova u regionu kroz koji trenutno prolazi Sunčev sistem.
"Pronašli smo 60Fe proizveden u supernovama u antarktičkom ledu. Ako je 60Fe kondenzovan u česticama prašine, onda ta prašina može da prođe kroz štit Sunčevog sistema i završi na Zemlji," rekao je Dominik Koll.
Širi kontekst i naredni koraci
Preliminarne procene ukazuju da Sunčev sistem boravi u Lokalnom međuzvezdanom oblaku između 40.000 i 124.000 godina, a izlazak iz njega očekuje se za još nekoliko hiljada godina. Autori studije planiraju da analiziraju starije uzorke leda kako bi pratili prisustvo 60Fe i izvan ovog perioda i time preciznije utvrdili poreklo oblaka i tajanstvenu supernovu.
Rad je objavljen 13. maja u časopisu Physical Review Letters.
Pomozite nam da budemo bolji.
