Arheolozi su u Bašti Begunaca u Pompejima, lokalitetu otkrivenom 1961. godine, pomoću rendgenskih i CT snimaka otkrili sadržaj gipsanog odliva koji upućuje da je jedna od žrtava možda bio rimski lekar (medicus). U odlivu su uočeni platnena torba sa brončanim i srebrnim novčićima, mali kontejner sa pločicom od škriljca i delikatni metalni instrumenti koji podsećaju na hirurške alatke. Nalaz, objavljen u E‑Journal Of The Pompeii Excavations, nije konačan ali snažno sugeriše profesionalnu ulogu i daje ljudsko lice jednoj od mnogih anonimnih žrtava iz 79. godine.
Pompeji: Žrtva iz Bašte Begunaca možda rimski lekar koji je pokušao da pomogne
Plaster casts can fill hollows in the ground left behind by bodies buried during a volcanic eruption.
Bašta Begunaca jedan je od najupečatljivijih lokaliteta u Pompejima — nekadašnji vinograd otkriven 1961. godine koji se tokom erupcije Vezuva 79. godine nove ere pretvorio u masovno groblje za više od dvanaest ljudi.
Iako su tela prekrivena pumicom i pepelom istrunula, posebni uslovi sahrane omogućili su arheolozima da kasnije dobiju izuzetno verodostojne odlive žrtava: u gips su ulivene šupljine koje su ostavila tela, što je omogućilo rekonstrukciju njihovih poslednjih trenutaka.
Šta su pokazali rendgenski i CT snimci?
Koristeći rendgen i kompjuterizovanu tomografiju, istraživači su zavirili u gotovo dvadeset vekova staru gipsanu kutiju i otkrili sadržaj iznutra bez oštećivanja odliva. Snimci su ukazali na postojanje platnene torbe u kojoj su se nalazili brončani i srebrni novčići, kao i mali kontejner od organskog materijala ojačan metalnim okovom.
Unutar tog kontejnera uočena je pločica od škriljca i nekoliko delikatnih metalnih instrumenta. Pločice ovog tipa poznate su iz rimskih medicinskih konteksta kao površine za pripremu mešavina lekova i kozmetike, dok metalni delovi podsećaju na sitne hirurške ili medicinske alatke.
Da li je reč o lekaru?
Muzejski i arheološki timovi, čiji su rezultati objavljeni u E‑Journal Of The Pompeii Excavations, ističu da nalaz nije apsolutno konkluzivan, ali da kombinacija predmeta snažno sugeriše da je muškarac koji je stradao mogao biti medicus — rimski lekar ili zdravstveni praktičar — koji je sa sobom poneo radne alatke dok je pokušavao da uteče ili da pomogne drugima.
„Još pre dve hiljade godina postojali su oni koji nisu samo praktično bavili medicinom — ograničeni radnim vremenom — već su bili lekari u svakom trenutku,“ rekao je direktor arheološkog parka Gabriel Zuchtriegel u izjavi prevedenoj s italijanskog. „Ovaj čovek je poneo svoje alate spreman da započne novi život negde drugde… ali možda i da pomogne drugima.“
Ovaj nalaz, ma koliko neizvestan, daje ljudsko i dirljivo obličje jednoj od mnogih anonimnih žrtava Pompeja i ilustruje kako moderna dijagnostika može obogatiti razumevanje antičkog života.
Zašto je ovo važno?
Primena radioloških metoda bez razaranja artefakata omogućava istraživačima da otkriju funkciju predmeta sačuvanih u odlivima i da bolje rekonstruišu društvene uloge žrtava. Takvi uvidi ne samo da osvetljavaju profesionalne identitete pojedinaca već i potresno približavaju njihove poslednje trenutke suvremenim čitaocima.
Pomozite nam da budemo bolji.
