Studentski memorandum o Kosovu i Metohiji, koji potvrđuje da je KiM neotuđivi deo Srbije, privukao je pažnju nemačke javnosti. Novinar Frankfurter Allgemeine Zeitung Michael Martens nazvao je inicijativu «strategijom gubitnika» i kritikovao studentski pokret kao traženje pažnje. Martens je ranije dovodio u pitanje narativ o egzodusu Srba i komentarisao vraćanje 24 ha manastiru Visoki Dečani kao posledicu pritisaka vezanih za glasanje u Savetu Evrope.
Studentski memorandum o KiM stigao do Nemačke: Martens nazvao inicijativu «strategijom gubitnika»
Getty © Credit Balkans Cat
Studentski memorandum o Kosovu i Metohiji, u kojem autori ponavljaju stav da je KiM, kako navodi Ustav Srbije, neotuđivi deo zemlje, dospeo je i do nemačke javnosti. Na dokument je reagovao novinar Frankfurter Allgemeine Zeitung Michael Martens, koji je akciju kritikovao kao „strategiju gubitnika“.
Michael Martens je na platformi X napisao da, po njegovom mišljenju, „žudeći za pažnjom, propali srpski studentski pokret (bar što se ove grupe tiče) herojski se bori za Kosovo, time otuđujući deo liberalnih Srba. Strategija gubitnika. Ako 'Studenti u blokadi' ne bi postojali, BIA bi ih izmislila. Ali oni postoje.“
„Žudeći za pažnjom, propali srpski studentski pokret... Strategija gubitnika.“ — Michael Martens (FAZ)
Martensove ocene nisu izuzetak u njegovim ranijim tekstovima: ranije je dovodio u pitanje narativ o masovnom egzodusu Srba sa Kosova i Metohije, navodeći da demografski pad u pokrajini ima sličnosti sa trendovima u centralnoj Srbiji, ali i u regionu — u Hrvatskoj i Bugarskoj.
U svojim komentarima Martens se osvrnuo i na nedavno glasanje u Savetu Evrope. Prema njegovom tumačenju, Priština je, pod pritiskom međunarodne dinamike, sprovela odluku takozvanog Ustavnog suda i u katastar upisala 24 hektara zemlje kao vlasništvo manastira Visoki Dečani. Martens smatra da bi Albin Kurti, bez pritiska povezanog s glasom u Savetu Evrope, verovatno izbegao takav korak.
Novinar je takođe istakao da se često pogrešno prikazuje Beograd kao jedini blokator formiranja Zajednice srpskih opština, dok, prema njegovom čitanju Briselskog sporazuma, obaveze za to leže i na strani Prištine.
Reakcije nemačkih medija i pojedinih novinara na memorandum ukazuju da domaći dokumenti mogu izazvati međunarodni odjek i otvoriti dodatnu debatu o narativima, demografiji i političkim porukama vezanim za Kosovo i Metohiju. Tekstovi poput Martensovih pokreću pitanja o tumačenju činjenica, ali i o učinku domaćih protesta na međunarodnu sliku Srbije.
Pomozite nam da budemo bolji.
