Zvižduci Na Promocijama: Diplomci Odbacuju 'AI Kao Sledeću Industrijsku Revoluciju'

Maj je tradicionalno mesec proslava na univerzitetima širom SAD: cveće cveta, diplomci marširaju, a ceremonije često imaju visokoprofilne govornike. Ove godine, međutim, na nekoliko kampusa aplauz je prekidan zvižducima i negodovanjem — i to zbog tema vezanih za veštačku inteligenciju (AI).

Ko je izazvao negodovanje?

Na Univerzitetu Arizone, 15. maja, bivši izvršni direktor Googlea Eric Schmidt je u govoru istakao obećanja AI: „Danas stojimo na ivici još jedne tehnološke transformacije... Dotaknuće svako zanimanje, svaku učionicu, svaku bolnicu, svaku laboratoriju, svaku osobu i svaki odnos koji imate.“ Deo publike odgovorio je zvižducima.

Prethodnog vikenda, 8. maja, na Univerzitetu Centralne Floride, Gloria Caulfield iz Tavistock Development Company izjavila je da je „uspon veštačke inteligencije sledeća industrijska revolucija“, što je takođe izazvalo bučnu reakciju diplomanata.

Na Middle Tennessee State University, muzički izvršni direktor Scott Borchetta pozvao je prisutne da AI shvate kao „alat“ koji već menja produkciju u muzikom industriji. Dok je govorio o promenama koje je doneo streaming i društveni mediji, deo publike je opet zviždao.

Zašto su diplomi popraćeni zvižducima?

Reakcija studenata nije nužno odbacivanje tehnologije u celini, već izraz sumnje prema porukama koje predstave AI isključivo kao nezaustavljivu i jednoznačno pozitivnu silu. Upoređivanje AI sa prvom industrijskom revolucijom, kako su to činili neki govornici, može biti korisna metafora, ali i opasna — istorija industrijske revolucije donela je ogromne društvene i ekološke probleme: teške radne uslove, zagađenje, rad dece i rastuću ekonomsku nejednakost.

Ekološki i društveni troškovi već postoje

Napredak AI već pokazuje konkretne negativne efekte. Studija objavljena u Journal of Engineering for Sustainable Buildings and Cities navodi da otpadna toplota iz velikih data centara u Arizoni može povećati temperaturu vazduha za oko 4 stepena Farenhajta (≈2,2°C) u susednim oblastima niz vetar. Veliki centri takođe troše ogromne količine pitke vode i doprinose emisijama CO2.

Rad objavljen u Patterns predviđa da bi ugljenični otisak AI sistema u SAD mogao dostići između 32,6 i 79,7 miliona tona CO2 u 2025. godini. Vodeni otisak infrastrukture procenjen je na 82,5–197,2 milijardi galona godišnje — što je približno 313–746 milijardi litara, ekvivalent globalne godišnje potrošnje flaširane vode u nekim ocenama.

Pored ekološkog opterećenja, postoje i jasno dokumentovani društveni problemi: modeli koji haluciniraju netačne informacije, pristrasnost u treniranim sistemima, erozija autentičnosti u umetnosti i muzici, i pitanje izgubljenih radnih mesta u određenim sektorima ili njihove transformacije bez adekvatnih sigurnosnih mreža.

Šta iz ovoga sledi?

Ovi incidenti na promocijama podsećaju da javni razgovor o AI ne sme biti samo jednolinijska pohvala tehnološkom napretku. Potrebne su otvorene, kritičke debate koje istovremeno prepoznaju koristi (u medicini, nauci, obrazovanju) i rešavaju stvarne rizike — od regulative, transparentnosti i ekoloških standarda do socijalnih politika koje štite radnike i raznolikost kulture.

Zaključak: Zvižduci nisu samo neuspeh individualnih govornika — oni su znak da mlade generacije zahtevaju odgovore, odgovornost i jasan plan za upravljanje posledicama tehnologije koju će one naslediti.

Lead image: methaphum / Adobe Stock