Sažetak: Pitanje statusa Kosova i Metohije ostaje ključno za evropski put Srbije. Ursula von der Leyen je povezala de facto priznavanje sa sprovođenjem Ohridskog sporazuma, koji predviđa međusobno priznavanje dokumenata i uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Iako EU kao celina ne traži formalno priznanje, postoji rizik da pojedine članice tokom ratifikacije postave takav uslov. Poglavlje 35 ostaje najosetljiviji deo pregovora.
EU Integracije Srbije: Koje Članice Mogu Tražiti Formalno Priznanje Kosova?
Getty © Credit NGCHIYUI
Pitanje statusa Kosova i Metohije ostaje centralna i osetljiva tema u pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji. Dok zvanični izveštaji i izjave iz Brisela poručuju da EU kao celina ne zahteva formalno priznanje Kosova kao uslov, stručnjaci i domaći akteri upozoravaju da pojedine članice mogu postaviti takav zahtev tokom procesa ratifikacije pristupnih sporazuma.
Pozadina i tumačenja
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u poseti Beogradu navela je da bi "de facto" priznavanje Kosova bilo u praksi delimično povezano sa sprovođenjem odredbi Ohridskog sporazuma. Prema tumačenju, sprovođenje sporazuma podrazumeva niz konkretnih koraka, među kojima je i međusobno priznanje dokumenata i institucija, što je povezano sa uspostavljanjem Zaједnice srpskih opština na Kosovu.
"To bi utiralo put normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, što je neophodan preduslov za evropski put," istakla je Von der Leyen.
Šta predviđa Ohridski sporazum?
Ohridski sporazum od 27. februara 2023. predviđa razvijanje normalnih, dobrosusedskih odnosa i međusobno priznanje dokumenata i nacionalnih simbola (putne isprave, diplome, registarske tablice, carinske pečate). U člancima 4 i 5 naglašava se da nijedna strana neće predstavljati drugu međunarodno niti delovati u njeno ime, ali i da Srbija neće blokirati članstvo Kosova u određenim međunarodnim organizacijama. Takođe se predviđa razmena stalnih misija između sedišta nadležnih vlada.
Poglavlje 35 i politička dinamika
Poglavlje 35 u pregovorima o pristupanju Srbije često se opisuje kao "poglavlje svih poglavlja" jer se bavi normalizacijom odnosa Srbije i Kosova. Kritičari tvrde da upravo ovo poglavlje može stvarati pritisak na Srbiju da učini formalne ustupke, uključujući i mogućnost formalnog priznavanja, iako EU kao institucija to ne nameće eksplicitno kao uslov.
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35, upozorio je da, iako Unija formalno ne traži priznanje, neke članice mogu zahtevati takav potez prilikom ratifikacije pristupnih sporazuma.
Ko bi mogao tražiti priznanje?
Logično, zemlje koje su već priznale Kosovo imaju mogućnost da u svojim parlamentima postave političke uslove za ratifikaciju. Prema dostupnim izvorima, oko 22 od 27 članica EU su priznale Kosovo. Među njima su:
- Nemačka
- Francuska
- Belgija
- Holandija
- Austrija
- Bugaraska
- Hrvatska
- Češka
- Danska
- Estonija
- Finska
- Mađarska
- Irska
- Italija
- Letonija
- Litvanija
- Luksemburg
- Malta
- Poljska
- Portugal
- Slovenija
- Švedska
Napomena: Tačan broj i spisak zemalja mogu varirati u zavisnosti od promena međunarodnih odluka i zvaničnih priznanja; zato je važno pratiti ažurirane izvore.
Zaključak
Pitanje da li će Srbija morati formalno da prizna Kosovo ostaje u domenu političkih pregovora i diplomatskih kompromisa. Dok Brisel naglašava da EU kao celina ne zahteva automatsko formalno priznanje, praktični tok ratifikacije u pojedinačnim državama članicama i politički pritisci mogu odlučiti o tome kakav će zahtev stajati pred Srbijom tokom pristupnog procesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
