Izveštaj The New York Timesa navodi da su SAD i Izrael razmatrali plan da tokom sukoba u Iranu dovedu bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na vlast. Plan je, prema izvorima, uključivao oslobađanje iz kućnog pritvora, ali je brzo propao — Ahmadinedžad je navodno ranjen u udaru na njegovu kuću i potom prestao da sarađuje. Njegova trenutna lokacija nije poznata, a deo informacija zasniva se na anonimnim zvaničnicima.
NYT: SAD i Izrael navodno planirali da postave Ahmadinedžada za lidera Irana — plan se raspao, njegova lokacija nepoznata
Many were surprised that Ahmadinejad was considered by the Americans and Israelis to replace Khamenei considering his historical opposition to the US and Israeli policies [File: Vahid Salemi/AP Photo]
Prema izveštaju The New York Timesa, Sjedinjene Države i Izrael navodno su razmatrali plan da tokom rata protiv Irana pokušaju da na čelo režima dovedu bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. List se poziva na više američkih zvaničnika upoznatih sa planom, uz napomenu da je akcija brzo pošla po zlu i da je njegova trenutna lokacija nepoznata.
Šta navodi NYT
Times tvrdi da su američki i izraelski planeri, koji su Ahmadinedžada navodno konsultovali, smatrali da bi on mogao da preuzme kontrolu nakon ili u kontekstu scenarija koji podrazumeva uklanjanje vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneinija. Prema izvorima, tadašnji predsednik SAD Donald Trump je u jednom trenutku sugerisao da bi bilo najbolje da vlast u Iranu preuzme "neko iznutra".
U izveštaju se navodi i da je Trump bio inspirisan operacijom koja je imala za cilj uklanjanje venecuelskog lidera Nikolasa Madura i spremnošću njegove privremene zamene Delcy Rodriguez da sarađuje sa Vašingtonom.
Navodni pokušaj oslobađanja i posledice
Prema izvorima koje navodi Times, prva faza plana uključivala je vazdušni udar i pokušaj oslobađanja Ahmadinedžada iz kućnog pritvora. Zvaničnici su rekli da je njegov dom u Teheranu pogođen u napadu koji je imao za cilj da ga izvede iz kućnog pritvora. Ahmadinedžad je, navodno, preživeo udar, zadobio je povrede, ali je nakon tog gotovo fatalnog događaja promenio mišljenje o saradnji i prestao da sarađuje sa zapadnim planovima — od tada mu se ne zna tačna lokacija.
Magazin The Atlantic je u martu opisao napad na Ahmadinedžadovu kuću kao "u suštini operaciju bekstva", pozivajući se na anonimne saradnike. Times navodi da je nakon te priče dobio potvrdu od jednog Ahmadinedžadovog saradnika da je prepoznao vazdušni napad kao pokušaj oslobađanja.
Pozadina i politički profil
Mahmud Ahmadinedžad bio je predsednik Irana od 2005. do 2013. i tokom mandata je bio poznat po konfrontacionim izjavama, uključujući i pozive da se "Izrael izbriše sa mape". Bio je snažan pristalica iranskog nuklearnog programa i često je grubo nastupao protiv unutrašnje opozicije. Istovremeno, Times podseća da je u intervjuu iz 2019. godine Ahmadinedžad pohvalio Donalda Trumpa i zagovarao približavanje između Irana i SAD, ocenjujući Trumpa kao "čoveka akcije" sposoban da računa troškove i koristi.
List takođe navodi da je Ahmadinedžad nakon izlaska iz funkcije sve više ulazio u sukob sa vrhovnim liderom ajatolahom Alijem Hamneinijem: bio je diskvalifikovan sa nekoliko predsedničkih izbora, njegovi saradnici su hapšeni, a pokretljivost mu je strogo ograničena.
Napomena: Ove tvrdnje potiču iz izveštaja The New York Timesa i zasnovane su pretežno na izjavama anonimnih američkih zvaničnika. Neke tvrdnje nisu nezavisno potvrđene i ostaju predmet dalje provere.
Pomozite nam da budemo bolji.
