Nova studija u Nature Communications pokazuje da autohtone andske populacije imaju u proseku 2–4 kopije više gena AMY1, koji pomaže u varenju skroba, u odnosu na 83 druge populacije. Istraživači veruju da je dugotrajna zavisnost od krompira — koji je iz Anda i gaji se tamo najmanje 4.000 godina — stvorila selektivni pritisak. Prethodne studije ukazuju da je varijabilnost AMY1 kopija veoma stara, a posedovanje većeg broja kopija moglo je davati malu, ali merljivu reproduktivnu prednost kroz generacije. Otkriće ilustruje kako se ljudski genom i danas prilagođava ishrani.
Kako Je Krompir Oblikovao Genom: Andske Populacije Imaju „Supermoć“ Za Varenje Skroba
A Population Evolved a Potato-Based Genetic PowerERNESTO BENAVIDES - Getty Images
Nova studija otkriva kako jedna od najvažnijih namirnica–krompir–može oblikovati ljudski genom. Istraživači su pronašli da autohtone andske zajednice imaju znatno više kopija gena AMY1, koji pomaže u razgradnji skroba, nego većina drugih svetskih populacija.
Šta su AMY1 geni i zašto su važni?
Geni AMY1 kodiraju salivarni amilazni enzim koji počinje razgradnju skroba već u ustima. Više kopija ovog gena obično znači veću proizvodnju amilaze i efikasnije varenje skroba — prednost u ishrani zasnovanoj na skrobnim namirnicama.
Otkrivanje u Andima
U radu objavljenom u Nature Communications, međunarodni tim predvođen istraživačima sa UCLA (Abigail Bigham) i University of Buffalo (Omer Gokcumen) analizirao je DNK uzorke govornika kečua i uporedio ih sa genomskim podacima iz 83 drugih ljudskih populacija. Rezultat: andske grupe u proseku imaju 2–4 kopije AMY1 više.
„Visoke nadmorske visine Anda već su značajne za proučavanje adaptacija — sada vidimo i jasno dejstvo ishrane na genom,“ rekao je Abigail Bigham.
Istorijski i evolucioni kontekst
Krompir potiče iz Anda: arheološki dokazi ukazuju na njegovu upotrebu pre najmanje 4.000 godina, a uzgoj verovatno seže 6.000–10.000 godina unazad. Inke su krompir koristile kao ključni izvor energije i pravile chuño (sušeni/zamrznuti krompir) za skladištenje na velikim nadmorskim visinama. Dugotrajna zavisnost od ove vrsta hrane stvorila je selektivni pritisak koji je favorizovao osobe sa većim brojem AMY1 kopija.
Prethodna studija iz 2024. sugeriše da varijacije u broju AMY1 kopija potiču još iz hominina pre ~800.000 godina, a ljudi su imali visoke kopije i pre 45.000 godina. Autori nove studije navode i primer da je osoba pre oko 10.000 godina sa 10 kopija AMY1 mogla imati ~1,24% veću šansu za preživljavanje ili reprodukciju po generaciji — dovoljno da se kroz vreme u populaciji akumuliraju veći brojevi kopija.
Šta ovo znači danas?
Otkriće je redak i jasan primer kako ishrana može oblikovati ljudsku biologiju na nivou gena. Iako se krompir danas jede širom sveta, naučnici podsećaju da evolucija nije završen proces: naše metaboličke putanje i dalje se prilagođavaju sredini i ishrani.
Izvori: Nature Communications; izjave koautora Abigail Bigham (UCLA) i Omer Gokcumen (University of Buffalo).
Pomozite nam da budemo bolji.
