Novo istraživanje u BMC Genomics pokazuje da ćelije jednogrbe kamile (dromedari) ostaju stabilnije od ljudskih fibroblasta kada su izložene povišenim temperaturama (37°C vs 41°C). Istraživači sa Florida Atlantic University razvili su model koji meri doslednost genske reakcije među jedinkama i podelio gene u tri grupe: stabilni regulatorni, toplotom aktivirani i dezorganizovani pod stresom. Rezultati sugerišu da kamile pokazuju koordinisaniji odgovor na toplinu, a nova metoda može pomoći u proučavanju otpornosti i drugih vrsta i ekosistema.
Kamile Otkrivaju Tajne Preživljavanja Ekstremne Vrućine
Photo Credit: iStock
Naučnici su u novom istraživanju objavljenom u časopisu BMC Genomics pronašli zanimljive tragove o tome kako neke vrste podnose visoke temperature — kroz proučavanje ćelija kamila. Rad koji su vodili istraživači sa Florida Atlantic University pokazuje da ćelije kamile ostaju stabilnije nego ljudske ćelije kada se izlože povišenim temperaturama, što može pomoći u razumevanju biološke otpornosti na toplotu.
Šta su istraživači uradili?
Tim je uporedio kožne fibroblaste ljudi i jednogrbe kamile (dromedari) pri uobičajenoj telesnoj temperaturi od 98.6°F (37°C) i pri povišenoj temperaturi od 105.8°F (41°C). Fibroblasti su ćelije koje održavaju i podržavaju strukturu tkiva, i predstavljaju dobar model za proučavanje ćelijskog odgovora na stres.
Novi genetski pristup — varijabilnost ekspresije gena
Umesto da se oslanjaju samo na tradicionalno merenje da li su pojedini geni "uključeni" ili "isključeni", autori su razvili model koji procenjuje koliko dosledno određeni geni reaguju među različitim jedinkama nakon promene temperature. Na osnovu ove analize, geni su podeljeni u tri grupe:
- Stabilni regulatori — geni koji održavaju osnovne ćelijske funkcije i ostaju konzistentni;
- Toplotom aktivirani geni — oni koji se uključuju kao odgovor na povišenu temperaturu;
- Dezorganizovani geni — geni čije ponašanje postaje manje koordinisano pod stresom.
Ključni nalazi
Ćelije kamile pokazale su prilagodljiviji i koordinisaniji genski odgovor na toplotni stres, dok su ljudske ćelije delovale rigidnije i pod strožom biološkom kontrolom. Takav način odgovora može pomoći kamilama da zadrže funkcije organizma pri temperaturama koje kod ljudi izazivaju veliki stres.
"Ovo istraživanje pruža nam fundamentalno novi način razmišljanja o otpornosti u biološkim sistemima," rekao je suautor i profesor Valery Forbes (Florida Atlantic University). "Fokusiranjem na to kako se varijabilnost ekspresije gena menja pod stresom, možemo identifikovati mehanizme kojima neke vrste održavaju stabilnost dok druge postaju ranjivije."
Zašto je ovo važno?
Kako globalne temperature rastu i toplotni talasi postaju češći, razumevanje mehanizama otpornosti pomaže u predviđanju ranjivosti vrsta, unapređenju javnog zdravlja i jačanju poljoprivrede. Pošto je nova metoda efikasna i kod malih uzoraka, mogla bi se primeniti na teško dostupne vrste, mikrobiome i ekosisteme.
Napomena: U članku su izostavljeni promotivni delovi i oglasne reference koje nisu vezane za naučne nalaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
