Egisto Ott osuđen za špijunažu u korist Rusije — 4 godine i 1 mesec zatvora

Beč, 20. maja — Sud u Beču proglasio je u sredu krivim bivšeg austrijskog obaveštajca Egista Otta zbog špijunaže za Rusiju, utvrdivši da je pomagao Moskvi da locira njene protivnike i da je po nalogu osumnjičenog ruskog operativca Jana Marsaleka prodavao državne laptope i telefone.

Ott, star 63 godine, osuđen je na kaznu zatvora od četiri godine i jednog meseca. Sud ga je proglasio krivim za špijunažu na štetu Austrije, kao i za zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i kršenje poverenja — za ove prekršaje špijunaža donosi maksimalnu kaznu do pet godina zatvora.

Tokom postupka izneti su dokazi da je Ott neopravdano pretraživao policijske i druge institucijske baze podataka kako bi pronašao osobe koje su Moskvi bile interesantne, među kojima su bili Dmitry Senin, bivši ruski obaveštajac koji je zatražio azil u Crnoj Gori, i istraživač Christo Grozev iz Bellingcata. Ott je rezultate pretraga, prema sudskim nalazima, čuvao u privatnom Gmail nalogu i u nepripadajućim spisima svoje službe, sada ugašenog Federal Office for the Protection of the Constitution and Counterterrorism.

Tužilaštvo je navelo da je Ott dostavio Grozevovu adresu Marsalekovim saradnicima, nakon čega je navodno došlo do provale u njegov stan, zbog čega je Grozev kasnije napustio Austriju iz bezbednosnih razloga. Takođe je utvrđeno da je Ott jednom od Marsalekovih pomagača prodao SINA‑S laptop, uređaj koji koristi hardver za sigurnu komunikaciju u institucijama EU, za 20.000 evra.

Austrian former intelligence officer Egisto Ott arrives for his trial in a courtroom in Vienna, Austria, May 20, 2026. REUTERS/Leonhard Foeger

Sud je rekao i da je Ott obezbedio mreži povezanih s Marsalekovim saradnicima tri radna telefona iz privatnog kabineta tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, uređaje koji su pronađeni nakon nesreće na plovilu 2017. godine.

Odbrana i dalji koraci

Ott je tokom suđenja negirao krivicu i tvrdio da je delovao po naređenju nadređenog koji je bio u kontaktu sa zapadnom savezničkom obaveštajnom službom koja je, prema njegovim rečima, pokušavala da regrutuje Senina. Nije precizirao o kojoj je agenciji reč. Njegova advokatica Anna Mair izjavila je nakon izricanja presude da će uložiti žalbu.

Jan Marsalek, bivši direktor kompanije Wirecard koji se sumnjiči za vođenje mreže, nalazi se u bekstvu i veruje se da je u Rusiji; zbog toga se nije pojavio pred sudom.

Širi kontekst

Predmet je ocenjen kao jedan od najvećih slučajeva špijunaže u Austriji u poslednjih godina, i daje uvid u metode prikupljanja obaveštajnih podataka koje su tužioci povezali sa mrežom optuženom da deluje u više zemalja Evrope. Sudski dokazi ukazuju na kombinaciju nezakonitog pristupa državnim bazama podataka, prenošenja povjerljivih podataka i trgovine sigurnosnom opremom.