Le Pen: Povlačenje Francuske Iz Integrisanog Komandovanja NATO-a — Ostajemo U Alijansi Radi Interoperabilnosti

HELSINGBORG, Švedska, 22. maj — Liderka francuske krajnje desnice Marine Le Pen izjavila je u petak da bi, ukoliko bude izabrana za predsednicu 2027. godine, povukla Francusku iz integrisanog vojnog komandovanja NATO-a. Taj predlog je ministar spoljnih poslova Jean-Noel Barrot nazvao "neodgovornim".

Le Pen, čija se kandidatura za 2027. još uvek može usloviti odlukom apelacionog suda, više puta je isticala da učešće u komandnoj strukturi narušava francusku stratešku nezavisnost. U intervjuu za BFM TV, dok su se u Švedskoj sastajali ministri NATO-a, ponovila je da Francuska treba da ostane članica Alijanse, ali van njenog integrisanog komandovanja.

"Moramo da se povučemo iz integrisanog komandovanja NATO-a. Trebalo bi da ostanemo u NATO-u, ali napuštanje komandovanja ne sprečava interoperabilnost sa savezničkim snagama", rekla je Le Pen, dodavši da je Evropa previše zavisna od odluka Sjedinjenih Država.

Jean-Noel Barrot, koji je prisustvovao sastanku ministara u Švedskoj, uzvratio je da je u trenutku kada Vašington preispituje svoj nivo angažmana u Evropi važnije nego ikada da Francuska i evropski partneri "afirmišu svoju viziju i razvijaju sopstvene sposobnosti" — drugim rečima, da rade na "evropsizaciji" NATO-a. Barrot je upozorio da bi povlačenje iz komandovanja saveznici, posebno oni izloženi ruskoj agresiji, doživeli kao izdaju.

Integrisano vojno komandovanje NATO-a je stalni komandni sistem čija je svrha da omogući da oružane snage 32 članice deluju brzo i usklađeno kao jedinstvena sila. Francuska istorija u tom pogledu je kompleksna: predsednik Charles de Gaulle je 1966. povukao Pariz iz integrisanog komandovanja, dok je odluka o povratku u strukture NATO-a usledila 2009. pod predsednikom Nicolasom Sarkozyjem.

Vođa Narodnog okupljanja Jordan Bardella zauzeo je oprezniji ton u martu i rekao da tokom rata ne bi povukao Francusku iz komandovanja. U međuvremenu, većina političkih grupacija u donjem domu parlamenta — uključujući i Le Peninu stranku — podržala je povećanje izdvajanja za odbranu, što ukazuje na širi konsenzus o jačanju vojne sposobnosti dok traje ruski rat protiv Ukrajine.

Diplomate ističu da bi eventualna promena francuske politike prema strukturama NATO-a bila pomno praćena u evropskim prestonicama i u Vašingtonu, posebno u kontekstu promenljive američke posvećenosti Evropi i rastućih bezbednosnih izazova na kontinentu.

Šta ostaje otvoreno: Le Pen nije precizirala tehničke korake ili rokove za povlačenje iz komandovanja, niti način na koji bi se održala operativna interoperabilnost sa saveznicima ukoliko do toga dođe. Pitanje će verovatno ostati tema debate kako se bude približavala kampanja za predsedničke izbore 2027. godine.