NATO je u tajnosti održao ratnu vežbu u napuštenim peronskim prostorijama ispod Charing Crossa u Londonu, simulirajući rusku invaziju na baltičke države u 2030. godini. U vežbi je učestvovalo oko 120 pripadnika ARRC-a, s fokusom na presecanje protivvazdušne odbrane, napade na komandne centre i upotrebu veštačke inteligencije (Project Asgard). Zvaničnici upozoravaju da trenutna povećanja izdvajanja za odbranu i zalihe municije možda neće stići na vreme da bi odvratila realnu pretnju.
Na terenu ratne vežbe: Kako bi NATO i VB reagovali na moguću rusku invaziju na Baltik 2030.
Lako je proći pored neupadljivih vrata usred stanice Charing Cross u srcu Londona i ne sluti šta se krije iza njih. Putnici najčešće ne primećuju dve napuštene peronske platforme obasjane crvenim svetlom, gde su vojnici i osoblje simulirali ratni scenario nekoliko spratova ispod gradske vreve.
Šta se dogodilo
Iza kamuflirane kapije, oko 120 pripadnika iz različitih država NATO-a, uglavnom iz Allied Rapid Reaction Corps (ARRC), proveli su dane u vežbi koja simulira da je godina 2030. i da je Rusija pokrenula invaziju na Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Cilj je bio testirati rani odgovor, presecanje protivvazdušnih odbrana i udare na komandne centre duboko u ruskoj teritoriji.
NATO troops rehearse strikes on Russian assets in a simulated NATO war with Russia in 2030 on May 20, 2026, in London.
Scenarijo 2030: Kako je zamišljeno
U vežbi su prikazani koraci koje bi Moskva mogla preduzeti: gomilanje tenkova i trupa duž istočne granice NATO-a, intenzivni vojne manevre, sajber-napadi koji pogađaju internet, zdravstvene ustanove i sisteme upravljanja vazdušnim saobraćajem. ARRC je u simulaciji poslat na istočnu granicu Estonije kao prva brzo-reagovana snaga koja pokušava da odvrati ili uspori napredovanje.
Tehnologija i taktika
Vežba je posebno naglasila gađanje protivvazdušnih sistema kratkog dometa (npr. SA-15) i lociranje komandnih centara. U simulaciji je korišćen i novi sistem veštačke inteligencije, objavljen pod imenom Project Asgard, koji služi za brže prepoznavanje i zaključavanje ciljeva nego što je to moguće ručnim metodama.
The soldiers taking part in the drills use artificial intelligence to speed up how the ARRC would detect, target and fire on Russian air defenses and command centers in a future war.
Politički i industrijski kontekst
Zvaničnici iz NATO-a upozoravaju da bi Rusija mogla biti spremna da preduzme agresivnije korake već naredne godine, dok su ranije procene govorile o višegodišnjem oporavku nakon rata u Ukrajini. Saveznici se utrkuju da obnove zalihe municije, ojačaju snage i prošire sisteme protivvazdušne odbrane, ali industrija poručuje da obećana sredstva i porudžbine ne stižu dovoljno brzo da bi se proizvodnja ubrzala.
Istovremeno, najave iz SAD da će najmanje 5.000 vojnika biti povučeno iz Evrope izazivaju dodatnu zabrinutost za sigurnost istočnog krila NATO-a i spretnost Alijanse da brzo odgovori. NATO je postavio cilj da države članice troše do 5% BDP-a na odbranu do 2035. — što mnogi smatraju nedovoljnim u poređenju sa ruskim izdacima, koji su porasli na oko 7,5% BDP-a.
Zaključak vežbe
U ovoj simulaciji NATO na kraju uspeva da odbije napad. Međutim, vojni zvaničnici i industrijski lideri upozoravaju da realna odbrana zavisi od znatno bržeg i većeg ulaganja u tehnologiju, municiju i proizvodne kapacitete. Bez toga, upozoravaju, spremnost Alijanse mogla bi zakazati u stvarnom sukobu.
Napomena: Ovo je izveštaj o vojnoj vežbi i scenarijima za vežbu — ne o stvarnoj invaziji. Cilj vežbi je identifikacija slabih tačaka i testiranje odgovora.
Pomozite nam da budemo bolji.
