Nova genetska studija dovodi u pitanje ustaljene pretpostavke o evoluciji ajkula. Analiza genoma 48 vrsta pokazuje kontradiktorne rezultate: protein-kodirajući geni podržavaju klasičnu podelu, dok ultrakonzervisani elementi sugerišu da se red Hexanchiformes rano odvojio. Ako se to potvrdi, promeniće se tumačenje evolucije čeljusti i telesnih planova, a gubitak takvih linija bio bi izuzetan gubitak evolutivne istorije.
Jesu Li Neke Ajkule „Prave“? Nova Genetska Studija Može Prepisati Njihovu Evoluciju
Six-gill shark swimming in for an inspection of the Eye-in-the-Sea (Photo by: Universal History Archive/Universal Images Group via Getty Images)Universal Images Group via Getty Images
Postoje ajkule kakve većina ljudi zamišlja — vitke grebenske ajkule ili ogromne bele ajkule iz dokumentaraca — i postoje vrste koje više podsećaju na žive fosile. Frilled shark (Chlamydoselachus anguineus), sa zmijolikim telom i redovima igličastih zuba, često deluje kao da je evolucija „zaboravila da ažurira“. Nova genetska studija ukazuje da ta intuicija može imati osnova.
Šta su naučnici uradili?
Tim na čelu sa Chase Doran Brownsteinom i dr Thomasom J. Nearom analizirao je genome 48 vrsta hrskavičavih riba (ajkule, raže, skate i himere) kako bi rekonstruisao evolutivno stablo grupe Chondrichthyes. Rad je objavljen kao preprint na bioRxiv, što znači da još nije prošao završnu recenziju stručnjaka.
Kontradiktorni genomni signali
Rezultati su bili neočekivani: izbor genetičkih podataka menja oblik stabla. Analize protein-kodirajućih gena podržavaju tradicionalnu predstavu da su ajkule monofiletna grupa zasebna od raža i skata. Nasuprot tome, analiza ultrakonzervisanih elemenata (UCE) sugeriše da se red Hexanchiformes — koji obuhvata frilled shark i cow sharks — rano odvojio i možda predstavlja sestrinsku liniju za sve ostale ajkule, raže i skate.
Zašto je ovo važno?
Hrskavičave ribe postoje najmanje 439 miliona godina, pre pojave drveća na kopnu, pre dinosaurusa i cvetnica. Ako su drevne linije poput Hexanchiformesa zaista položene blizu osnove stabla, to menja kako tumačimo evoluciju čeljusti, telesnih planova, reproduktivnih strategija i drugih ključnih karakteristika kičmenjaka.
Frilled sharks specimen in a museum.getty
"Ajkule čuvaju više evolucione istorije nego bilo koja druga linija kičmenjaka," kaže Brownstein za Nature. S druge strane, dr Gavin Naylor upozorava: "Ljudi uzdižu sekvence previše visoko."
Ograničenja i dalje neizvesnosti
Naučnici ističu da je reč o izazovnom filogenetskom problemu. Različite vrste genetskih podataka mogu dati različite odgovore, posebno kod linija koje su se razdvojile pre stotinama miliona godina — DNK se menja, gubi i ponekad konvergira. Zato su potrebne dodatne studije, uključujući više uzoraka, dodatne metode i upoređivanje sa fosilnim podacima.
Konservacija i implikacije
Ako se potvrdi da su neke od ovih linija izuzetno stare, njihov izumiranje zbog prekomernog ribolova, gubitka staništa ili klimatskih promena značilo bi gubitak dubokog evolutivnog nasleđa. Više od trećine vrsta ajkula i raža danas je ugroženo, a mnoge dubokomorske vrste, poput sixgill i frilled shark, ostaju slabo proučavane.
U praksi, promena u tumačenju filogenetskih odnosa neće odmah promeniti nazive u akvarijumima ili svakodnevni govor, ali će preoblikovati naučna pitanja i načine na koje tumačimo fosile i evoluciju.
Napomena: Rad je objavljen kao preprint na bioRxiv i predstavlja važan korak, ali konačne zaključke treba potvrditi dodatnim istraživanjima i recenzijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
