Tim istraživača sa Cairo University pronašao je 14 fosilnih zuba ajkula ispod Platoa Abu‑Tartur, što upućuje da je oblast pre oko 70 miliona godina bila plitko, toplo more. Uzorci pripadaju pet izumrlih vrsta, čime je ukupan broj vrsta na lokaciji narastao na sedam, uključujući dve koje nisu ranije zabeležene u Egiptu. Posebno je značajan nalaz Scapanorhynchus cf. raphiodon, potencijalno prvi u Africi i najmlađi poznati fosil te vrste. Pronađeni prateći fosili i dokazi o upwellingu ukazuju na izbalansiran i produktivan morski ekosistem u Kasnoj krede.
Otkriveno „Groblje“ Ajkula Ispod Egipatske Pustinjе: Mogući Prvi Primerak Scapanorhynchus U Africi
The rugged terrain of Egypt's Western Desert, a region that once hosted a warm, shallow sea during the Late Cretaceous period | ©Image Credit: Flickr / Elias Rovielo
Pre oko 70 miliona godina područje današnje Zapadne pustinje Egipta bilo je prekriveno toplim, plitkim morem — zaključak zasnovan na nalazu četrnaest fosilizovanih zuba ajkula ispod Platoa Abu‑Tartur, oko 650 km jugozapadno od Kaira.
Uzorci, analizirani u studiji objavljenoj u časopisu Cretaceous Research i vođenoj od strane istraživača sa Cairo University, pripadaju pet različitih izumrlih vrsta ajkula. Time je ukupan broj vrsta dokumentovanih na toj lokaciji porastao na sedam.
Dve vrste nisu ranije zabeležene u Egiptu: Serratolamna cf. serrata i Squalicorax bassanii. Još značajniji je nalaz iglato‑zubatog oblika Scapanorhynchus cf. raphiodon, koji bi mogao predstavljati prvi primerak te vrste zabeležen u Africi i potencijalno najmlađi fosilni zapis te vrste.
Zubi se razlikuju po obliku — od tankih, iglastih do širokih, nazubljenih i zakrivljenih — što ukazuje na to da su različite vrste zauzimale različite ekološke niše i lovile raznovrstan plen. Dok su neke vrste verovatno lovile u plitkim priobalnim zonama, druge su se kretale u dubljim vodama.
Fosili sitnih riba, beskičmenjaka i morskih gmizavaca pronađeni u istoj fosfatnoj naslazi potvrđuju da je reč o bogatom i produktivnom morskom ekosistemu, a ne o usamljenom nalazu. Istraživači ističu da je aktivni upwelling — podizanje hladnijih, hranljivih voda iz dubina ka površini — verovatno podsticao plankton i time podržavao celu hranidbenu mrežu.
Ovaj sloj datira iz Kasne krede (otprilike 100,5–66 miliona godina pre danas), perioda kada je klima bila toplija i vlažnija nego danas.
Zašto je nalaz važan?
Pronalazak raznovrsnih zuba i pratećih fosila ukazuje na kompleksan trofički sistem i pomaže naučnicima da bolje razumeju morske zajednice i migracione puteve ajkula u pretkontinentalnom pejzažu Severne Afrike.
Izvori: studija u Cretaceous Research, tim sa Cairo University; o nalazu su izveštavali i nekoliko naučno-popularnih medija.
Pomozite nam da budemo bolji.
