Na Platou Abu‑Tartur u Zapadnoj pustinji Egipta pronađeni su brojni fosilni zubi ajkula iz sedam vrsta, prikupljeni 2020–2022. Nalazi potiču iz kasnokredne Duwi Formation i uključuju vrstu ranije nepoznatu za Afriku, kao i dve vrste prve put zabeležene u Egiptu. Obim nalazišta i prisustvo fosforita sugerišu da je područje nekada bilo plitko, hranom bogato more, i daje važne podatke o promenama nivoa mora i evoluciji morskog života.
Drevno „groblje“ ajkula u egipatskoj pustinji otkriva da je nekada tu bilo plitko more
Photo Credit: iStock
Oblast Zapadne pustinje u Egiptu otvara naučnicima prozor u svet koji je odavno nestao: istraživači su na Platou Abu‑Tartur otkrili veliki broj fosilnih zuba ajkula, što ukazuje da je područje koje danas preovladava pesak i vrućina nekada bilo plitko i hranom bogato more.
Šta je pronađeno?
U studiji objavljenoj u časopisu Cretaceous Research opisani su zubi ajkula stari desetine miliona godina, predstavljeni iz sedam različitih vrsta, prikupljeni tokom terenskih ekspedicija 2020–2022. Nalazi potiču iz kasnokredne Duwi Formation, geološkog sloja koji se proteže kroz delove Istočne i Zapadne pustinje u Egiptu.
Među izdvojenim zakonitostima su Scapanorhynchus raphiodon (srodnik današnje goblin-ajkule), kao i Serratolamna serrata i Squalicorax bassanii. Istraživači navode da je jedna od pronađenih vrsta ranije neprijavljena za Afriku, dok su dve vrste zabeležene prvi put za Egipat.
Geološki i ekologski kontekst
Tokom perioda Krede (približno pre 145–66 miliona godina) klima Zemlje bila je toplija, a nivoi mora znatno viši — prema procenama Prirodnjačkog muzeja u Londonu, nivo mora mogao je biti i do oko 170 metara viši nego danas. Takvi uslovi omogućili su širenje plitkih mora na područja koja su danas suva.
Plato Abu‑Tartur obiluje fosforitom — sedimentnom stenom koja nastaje taloženjem morskih školjki i kostiju — pa su istraživači očekivali nalaze kičmenjaka u takvim depozitima. Ipak, obim pronađenih zuba ajkula i raznovrsnost vrsta predstavljaju posebno uzbudljivo otkriće.
Značaj otkrića i ograničenja
Veliki broj zuba sugeriše da je more bilo dovoljno bogato hranom da podrži više vrhunskih predatora. Istovremeno, autori studije upozoravaju da sediment može sadržati mešavinu ostataka iz različitih vremenskih intervala, pa nalaz ne dokazuje nužno da su sve identifikovane vrste živele istovremeno na tom mestu.
Ovo otkriće dopunjuje fosilni zapis u Egiptu i šire u Africi, pružajući vredne podatke za paleontologe koji prate rasprostranjenost drevnih morskih vrsta i promene morskih staništa kroz geološko vreme. Istraživanja na platou i u okolnim oblastima se nastavljaju u nadi da će se pronaći dodatni fosili i jasniji prikaz nekadašnjeg ekosistema.
Napomena: Citati i podaci u tekstu zasnovani su na izveštajima istraživanja objavljenim u Cretaceous Research i medijskim prenosima (Live Science). Autori studije su upozorili na mogućnost vremenskog mešanja sedimenta.
Pomozite nam da budemo bolji.
