Ovaj pregled donosi najvažnije vesti iz nauke: Colossal Biosciences tvrdi da je izlegla 26 pilića u 3D-štampanim veštačkim ljuskama kao korak ka projektima vraćanja moa i doda. SMILE (ESA + CAS), lansiran 19. maja, pružiće prve rendgenske prikaze Zemljine magnetosfere i očekuje se da počne sa prikupljanjem podataka u julu. Nova reanaliza Hubble podataka smanjuje poverenje u tvrdnje o vodenim pljuskovima na Europi, dok je SpaceX-ov Starship V3 izveo uglavnom uspešan prvi test-let.
Pilići Iz Veštačkih Ljuski, Misija SMILE Počinje, Sumnje o Pljuskovima Na Europi — Najvažnije Iz Nauke
A top-down look at the developing chicken embryo in Colossal's artificial eggshell - Colossal Biosciences
Ova nedelja u nauci donosi niz značajnih i ponekad kontroverznih vesti: biotehnološka kompanija Colossal Biosciences izveštava o 26 izleglih pilića u 3D-štampanim veštačkim ljuskama, evropsko-kineska misija SMILE krenula je da prvi put snima rendgenske prikaze Zemljinog magnetnog štita, nova reanaliza Hubble podataka dovodi u pitanje ranije tvrdnje o vodenim pljuskovima na Jovljevu mesecu Europi, a SpaceX je uspešno izveo prvi test-let Starship V3.
Colossal Biosciences: korak ka «de-eksstinkciji» ili tehnološka demonstracija?
Colossal Biosciences, kompanija poznata po ambicijama da oživi izumrle vrste poput dire volka, objavila je da je iz njihovih 3D-štampanih veštačkih ljuski izlegla 26 zdravih pilića. Kompanija navodi da je to korak ka dugoročnim projektima — potencijalnom vraćanju južnoostrvskog moa (Dinornis robustus) i doda.
Veštačka ljuska se sastoji od polupropusne silikonske membrane u obliku rešetke koja omogućava razmenu gasova, postavljene na kruti nosač koji održava strukturu. Embrioni se, prema opisu kompanije, selektuju iz jaja položenih uobičajenim putem i, u roku od 24–48 sati od polaganja, njihov sadržaj se prenosi u veštačku ljusku radi daljeg inkubiranja. Colossal naglašava da se sve rane faze — oplodnja i polaganje — odvijaju u živim pticama; veštačko jaje je zamišljeno kao kasnija faza inkubacije, a ne mesto genetske intervencije.
Colossal Biosciences
Moa su, kako se navodi, nosile jajeta otprilike osam puta veća od emuovih, pa nijedna današnja ptica ne može poslužiti kao potpuni surrogat za ceo proces. Colossal spominje Nicobar goluba kao potencijal za dodo projekat, dok razmatra emua ili tinamua kao moguće surogatne vrste za moa.
"Moguće je da će ova tehnologija pomoći da se stvori genetski modifikovana ptica, ali to je i dalje samo genetski modifikovana ptica — to nije moa," rekao je Vincent Lynch, evolucionarni biolog sa Univerziteta u Buffalo.
Kritičari ističu etičke i praktične dileme: da li je pametnije ulagati u povratak izumrlih vrsta ili koristiti slične tehnologije za očuvanje trenutno ugroženih vrsta.
SMILE: Prvi rendgenski pogled na Zemljin magnetni štit
Evropska svemirska agencija (ESA) i Kineska akademija nauka (CAS) lansirale su zajedničku misiju Solar wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer (SMILE). Lansiranje je izvedeno 19. maja raketom Vega-C iz Francuske Gvajane. SMILE je opremljen rendgenskom kamerom, UV-kamerom, analizatorom lakih iona i magnetometrom, a jedinstvena sposobnost posmatranja aurora u UV-u omogućava zabeležavanje trajanja do 45 minuta — duže nego dosadašnje misije.
NASA
"Približavamo se svedočenju nečega što do sada nismo videli — nevidljive oklopne funkcije Zemlje u akciji," izjavio je direktor ESA Josef Aschbacher.
Planirano je da SMILE započne prikupljanje naučnih podataka u julu. Podaci bi mogli unaprediti modele Zemljinog magnetnog okruženja i pomoći u zaštiti satelita, astronauta i zemaljskih tehnologija od uticaja solarne aktivnosti.
Europa: manje poverenja u dokaze o vodenim pljuskovima
Nova reanaliza 14 godina podataka sa Hubble Space Telescope-a (instrument STIS) smanjuje verovatnoću ranije prijavljenih izbacivanja vodene pare na Europi. Tim koji je 2014. objavio dokaze ponovo je pregledao Lyman-alfa emisije (vezane za prisustvo vodonika) i utvrdio da su raniji rezultati mogli biti preterano sigurni zbog tehničkih neizvesnosti pri pozicioniranju slike.
"Naše prvobitno poverenje od 99,9% smanjeno je na manje od 90% — to nije dovoljno čvrst dokaz," rekao je glavni autor dr Lorenz Roth (KTH).
Ipak, mogućnost postojanja pljuskova nije sasvim isključena. NASA-in Europa Clipper, lansiran 2024, trebao bi stići do Jupitera u aprilu 2030. i obaviti prvi bliski prolaz pored Europe 2031. godine, što će doneti detaljnije podatke.
Ostale vesti
SpaceX-ov Starship V3 izveo je svoj prvi test-let koji su posmatrači ocenili kao uglavnom uspešan. Takođe su objavljene vesti da NASA otvara konkurse za upravljanje Jet Propulsion Laboratory (JPL), kao i da Sjedinjene Države ulažu u vlasničke udjele u kompanijama za kvantno računarstvo, uključujući IBM i druge.
Ove priče osvetljavaju širok spektar savremene nauke — od biotehnoloških ambicija i etičkih pitanja, preko naprednih svemirskih misija do kritičke revizije dokaza o potencijalima života ili vode na udaljenim mesecima.
Pomozite nam da budemo bolji.
