Morske anemone koriste BMP šatlovanje, mehanizam ranije povezan uglavnom sa bilaterijalcima, otkrili su istraživači iz Univerziteta u Beču u radu objavljenom u Science Advances. Molekul Chordin funkcioniše kao posrednik koji transportuje BMP signale i pomaže formiranju telesnih osa. Ako je isti sistem prisutan i kod cnidara i kod bilaterijanaca, mogao bi poticati iz zajedničkog pretka pre 600–700 miliona godina, mada autori ne isključuju mogućnost nezavisne evolucije.
Morske Anemone Otkrivaju Drevni 'BMP Šatl' Koji Deluje Kao Plan Izgradnje Tela
Photo Credit: iStock
Morske anemone, iako nemaju mozak i često se smatraju radijalno simetričnim životinjama, mogle bi da koriste drevni razvojni mehanizam koji je dugo povezan s bilaterijalcima — životinjama sa levo-desnom simetrijom. Novo istraživanje sa Univerziteta u Beču, objavljeno u Science Advances, pokazuje da anemone primenjuju proces poznat kao BMP šatlovanje kako bi organizovale svoje telesne ose.
Šta su BMP i Chordin?
BMP (bone morphogenetic proteins) su signalni proteini koji embrionskim ćelijama govore gde se nalaze i kako da rastu; različiti nivoi BMP signala pomažu mapiranju različitih delova tela tokom razvoja. U studiji naučnici pokazuju da molekul Chordin deluje kao „šatl” za BMP u morskim anemonama, slično kao i kod drugih životinja—od muva do žaba.
Zašto je ovo važno?
Otkrivanje istog mehanizma u cnidaria (grupi kojoj pripadaju anemone i meduze) i u bilaterijanaca sugeriše da je ovaj razvojni alat mogao postojati već u zajedničkog pretka pre oko 600–700 miliona godina. To menja način na koji naučnici razmišljaju o ranom evolutivnom oblikovanju telesnih planova i može pomoći u razumevanju kako su nastale osnovne ose kod životinja.
Međutim, autori studije naglašavaju oprez: mehanizmi slični BMP šatlovanju mogli su nastati i nezavisno u različitim evolutivnim linijama, pa otkriće ne dokazuje definitivno da je bilateralnost potekla od zajedničkog pretka.
"Činjenica da ne samo bilaterijanci već i morske anemone koriste šatlovanje za oblikovanje svojih telesnih osovina govori nam da je ovaj mehanizam neverovatno drevan," rekao je vodeći autor David Mörsdorf u saopštenju.
"Možda nikada nećemo moći u potpunosti isključiti mogućnost da su bilaterijanci i bilateralno simetrični cnidari nezavisno razvili svoje bilateralne telesne planove," dodao je Grigory Genikhovich, jedan od starijih autora.
Širi značaj
Razumevanje kako embrioni sami organizuju svoje telesne ose važan je deo osnovne biologije: pomaže objašnjenju grešaka u razvoju, raznolikosti oblika života i istorije evolucije životinjskih tela. Ova studija otvara nova pitanja i pruža konkretne molekularne podatke koji mogu podstaći dalja istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
