Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje uskoro bi mogao da postane nacionalni centar, navodi direktor dr Milovan Bojić. Institut je proširio kapacitete i udvostručio broj zaposlenih, a integrisana rehabilitacija kompletira proces lečenja. Liste čekanja su minimalne zahvaljujući organizaciji rada, uključujući rad vikendom, dok je pitanje cena lekova i dalje tema koja zahteva državnu pažnju.
Dedinje Na Putu Da Postane Nacionalni Centar: Bojić Najavljuje Proširenje Kapaciteta I Fokus Na Rehabilitaciju
© TANJUG/ INSTITUT DEDINJE SLUŽBA ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU/bs
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje mogao bi do sredine naredne godine da dobije status nacionalnog centra za lečenje kardiovaskularnih bolesti, izjavio je direktor dr Milovan Bojić. On ističe da su organizacioni, kadrovski i funkcionalni preduslovi praktično ispunjeni, dok su preostali koraci pretežno administrativne prirode.
Šta se promenilo u institutu
U proteklih nekoliko godina institut je znatno proširio kapacitete i udvostručio broj zaposlenih. Integracijom rehabilitacionih usluga kompletiran je kontinuitet nege — od dijagnoze i hirurškog zbrinjavanja do oporavka i povratka pacijenta svakodnevnim aktivnostima.
Organizaciono, kadrovski i funkcionalno mi smo praktično tu. Ostali su delovi više administrativne prirode,
Bojić napominje da rehabilitacija značajno utiče na krajnje ishode: posle velike operacije nije dovoljno da pacijent bude samo zbrinut — sa njim mora da se radi kako bi se vratio životu i radu.
Pristup pacijentu i radna organizacija
Iako je potražnja za uslugama velika, liste čekanja su minimalne zahvaljujući dobroj organizaciji rada. Direktor ističe da institut po potrebi radi i tokom vikenda kako bi se izbegla zadržavanja i skratilo čekanje.
Poseban akcenat stavljen je na odnos prema pacijentima. Prema rečima Bojića, pacijent predstavlja osnovu profesije i zato lično prati primedbe i razgovara sa nezadovoljnim pacijentima kako bi se kvalitet usluga kontinuirano unapređivao.
Cene lekova i uloga države
Pitanje cena lekova ostaje kompleksno i zavisi od tržišnih prilika i državnih mera. Bojić podseća da je ranije, kada su postojale domaće kompanije u državnom vlasništvu, država direktnije uticala na snabdevanje i cene. I danas, smatra on, postoji prostor za državnu intervenciju kako bi se obezbedila dostupnost terapija, posebno za teže i retke bolesti.
Direktor zaključuje da su izdvajanja za zdravstvo i za retke bolesti danas veća nego ranije, ali naglašava potrebu za kontinuiranim nadzorom i unapređenjem sistema nabavke i raspodele lekova.
Rok: mogućnost dobijanja statusa nacionalnog centra procenjuje se do sredine naredne godine, uz napomenu da su preostali koraci uglavnom administrativni.
Pomozite nam da budemo bolji.
