Kina je lansirala Shenzhou‑23 i uspešno je dokovala za Tiangong, dok će jedan član posade provesti godinu dana u orbiti radi proučavanja dugoročnih efekata mikrogravitacije. Među trojicom astronauta je i prva osoba iz Hong Konga u svemiru. Misija je deo priprema za planove slanja ljudi na Mesec pre 2030. i razvoj novog plovila Mengzhou.
Kina Lansirala Shenzhou‑23 — Jedan Astronaut Provešće Godinu Dana Na Tiangongu
The mission will mark the first spaceflight ever undertaken by an astronaut from Hong Kong (STR)(STR/CNS/AFP)
Kina je uspešno lansirala svemirsku letelicu Shenzhou‑23 i nakon oko 3,5 sata izvršila uspešno dokovanje sa stanicom Tiangong, saopštile su državne agencije. Misija je važan korak u Pekinškim planovima da pošalje ljude na Mesec pre 2030. godine.
Detalji lansiranja i posade
Raketa Long March 2‑F poletela je iz centra za lansiranje u Jiuquanu u severozapadnoj Gobi tačno u 23:08 po lokalnom vremenu (15:08 GMT). Letelica se odvojila od rakete približno 10 minuta nakon polijetanja i ušla u orbitu, navela je Kineska agencija za posade (CMSA).
Posada: Li Jiaying (Lai Ka‑ying) iz Hong Konga, 43 godine (prvi astronaut iz Hong Konga); Zhu Yangzhu, 39, inženjer svemirskog programa; Zhang Zhiyuan, 39, bivši pilot vazduhoplovstva, prvi put u svemiru.
Ciljevi misije
Tokom misije, jedan od članova posade treba da provede celu godinu u orbiti na Tiangong svemirskoj stanici kako bi se proučili dugoročni efekti mikrogravitacije — uključujući gubitak koštane gustine, atrofiranje mišića, izloženost zračenju i psihološke posledice. Posada će takođe sprovesti eksperimente iz oblasti bioloških nauka, nauke o materijalima, fluidne fizike i medicine.
„Astronauti su u dobrom zdravstvenom stanju, a lansiranje je bilo potpuno uspešno,“ navela je CMSA.
Priprema za lunarne i duboko‑svemirske misije
Jednogodišnji boravak predstavlja test kako za ljudski organizam tako i za sisteme letelice i stanice: pouzdanost reciklaže vode i vazduha, upravljanje medicinskim hitnim slučajevima i otpornost opreme na duže izlaganje zračenju. Astrofizičar Richard de Grijs istakao je da ovakve misije pomeraju i hardver i posade u drugačiji operativni režim u odnosu na ranije, kraće misije.
Širi kontekst i budući planovi
Kina planira orbitalno testiranje novog plovila Mengzhou 2026. godine koje bi trebalo da zameni Shenzhou seriju i da omogući letove ka Mesecu. Peking cilja izgradnju prve faze Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS) do 2035. i planira da do kraja godine primi prvog stranog astronauta — iz Pakistana — na Tiangong.
Od 2011. Kina je izostavljena iz saradnje na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) zbog zabrane SAD, što je ubrzalo razvoj sopstvene svemirske stanice i programa. U prethodnim decenijama Kina je ostvarila nekoliko značajnih uspeha, uključujući sletanje Chang'e‑4 na drugu stranu Meseca 2019. i slanje rovera na Mars 2021.
Šta sledi: CMSA će u narednim danima objaviti ko od posade će provesti celu godinu u orbiti, u zavisnosti od procene stanja misije i zdravstvenog stanja članova posade.
Pomozite nam da budemo bolji.
