Nova reanaliza 14 godina Hablovih UV-posmatranja značajno slabi ranije tvrdnje o periodičnim mlazovima vodene pare na Europi. Ranije detekcije iz 2014. zasnivale su se na Lyman-alfa emisijama, ali sada se smatra da su ti signali mogli poticati iz statističke buke. Poverenje u postojanje mlazova smanjeno je sa 99,9% na ispod 90%. Konačne odgovore treba da donesu misije Europa Clipper (2030) i JUICE (2029).
Nova Analiza Poništila Je Najjače Dokaze Za Vodene Mlazove Na Europi
This artist's concept depicts NASA's Europa Clipper spacecraft as it orbits Jupiter and passes over the gas giant's ice-covered moon Europa.NASA/JPL-Caltech
Nova reanaliza 14 godina posmatranja teleskopom Hubble značajno slabi ranije tvrdnje da Jupiterov ledeni satelit Europa periodično izbacuje mlazove vodene pare u svemir. Istraživači ističu da su ranija zapažanja verovatno bila blizu granica detekcije Hablovog instrumenta i da su pojedini signali mogli proizaći iz statističke buke.
Pozadina
Europa je od ključnog interesa jer ispod njenog napuklog, geološki aktivnog ledenog pokrivača verovatno postoji veliki slani okean. Ako postoje mlazovi, oni bi mogli omogućiti direktno proučavanje materijala iz podzemnog okeana bez potrebe za bušenjem kroz kilometre leda — dovoljno blizak prolaz svemirske letelice mogao bi uzeti uzorke u letu.
Šta je prvi put primećeno 2014.
Godine 2014. tim koji je analizirao Hablove UV-posmatranja prijavio je slabe signale na Lyman-alfa talasnoj dužini, što sugeriše prisustvo atoma vodonika nastalih razlaganjem vode u gornjoj atmosferi ili u mlazu. To je izazvalo optimizam jer je Lyman-alfa tipičan trag raspadnute vodene pare.
Šta nova analiza pokazuje
Istraživači iz Southwest Research Institute i saradnici su ponovo pregledali 14 godina UV-podataka i zaključili da su podaci manje uverljivi nego što se ranije smatralo. Kako objašnjavaju autori, prvobitna procena verovatnoće je isticala 99,9% sigurnosti, dok nova analiza tu procenu spušta ispod 90% — nivoa koji autori smatraju nedovoljnim za čvrsto potvrđivanje prisustva mlazova.
„Dokazi za mlazove vodene pare na Europi nisu toliko jaki kao što smo prvobitno mislili“, rekao je dr Kurt Retherford, koautor obe studije. „Ono što smo tada videli moglo bi biti statistička buka.“
Značaj statistike
NASA's Europa Clipper, depicted in this illustration that was updated in December 2020, will swoop around Jupiter on an elliptical path, dipping close to its moon Europa on each flyby to collect data.NASA/JPL-Caltech
Razlika između 99,9% i ispod 90% ukazuje na to da su ranija zapažanja bila blizu granica metodologije i mogućih sistemskih grešaka ili šuma u podacima. Naučnici naglašavaju potrebu za oprezom pri tumačenju vrlo slabih signala, posebno kada se radi o posmatranjima na granici instrumenta.
Komparacija sa drugim mesecima
Iako su dokazi za Europine mlazove sada slabiji, drugi Jupiterovi i Saturnovi meseci pokazuju da takav fenomen nije nemoguć. Enceladus ima direktno potvrđene mlazove vodene pare, a Io ima dramatične vulkanske mlazove sumpor-dioksida.
Buduće misije
Odgovor na pitanje o aktvnim mlazovima mogao bi doneti Europa Clipper (NASA), planiran da stigne u Jupiterov sistem oko 2030. godine, koji će više puta prići Europi i detaljno ispitati njenu ledenu koru i tanku atmosferu. Evropska misija JUICE (ESA) stiže 2029. i tokom 3,5 godine ispitaće Galilejeve mesece, uključujući Europu, Ganimed i Kalisto.
Zaključak
Nova reanaliza ne isključuje postojanje mlazova na Europi, ali umanjuje nivo sigurnosti u ranije tvrdnje. Konačnu potvrdu ili odbacivanje ove mogućnosti očekujemo od nadolazećih orbitalnih i preletnih misija.
Izvor: Reanaliza objavljena u časopisu Astronomy and Astrophysics; originalna Hablova posmatranja iz 2014.
Pomozite nam da budemo bolji.
