Studija sprovedena na 12-članoj posadi stanice Concordia tokom deset meseci pokazala je da dugotrajna izolacija povećava usamljenost, nepoverenje, blage oblike paranoje i konflikte, dok smanjuje koheziju i radnu efikasnost. Istraživanje, objavljeno u PNAS, koristilo je senzore i upitnike za praćenje interakcija i psihološkog stanja. Autori ističu da rezultati imaju važne implikacije za svemirske misije i druge ekstremne radne sredine, te pozivaju na rano prepoznavanje problema i ciljanu podršku timovima.
Antarktika: Dugotrajna izolacija pojačava nepoverenje, paranoju i konflikte
Tension, mistrust, paranoia: Months of isolation can lead to conflict within groups, a study at Concordia Antarctic research station shows. Jessica Studer/EurekAlert/dpa
Nova međunarodna studija pokazuje da prisilna dugotrajna izolacija male grupe ljudi ne jača nužno međusobne veze — naprotiv, često povećava usamljenost, sumnjičavost i međusobne tenzije. Nalazi imaju važnu poruku za timove na naftnim platformama, podmornicama i budućim svemirskim misijama.
Kako je sprovedeno istraživanje
Tim istraživača sa univerziteta u Cirihu, Bernu i Vircburgu pratio je 12-članu posadu francusko-italijanske stanice Concordia tokom deset meseci. Stanica se nalazi na jednom od najizolovanijih mesta na Zemlji, na oko 3.200 metara nadmorske visine. Tokom antarktičke zime (sredina februara–sredina novembra) pristup je onemogućen, pa je posada živela i radila u potpunoj izolaciji.
Metodologija i ključni nalazi
Svaki član posade nosio je senzore koji su beležili kada se susreću, sa kim i koliko dugo, a učesnici su više puta popunjavali upitnike o raspoloženju i međuljudskim odnosima. Rad je objavljen u časopisu PNAS u maju.
- Istraživanje je zabeležilo rast osećaja usamljenosti, porast nepoverenja i češće konflikte unutar grupe.
- Neki članovi prijavili su da imaju osećaj da ih drugi posmatraju ili o njima pričaju — po standardnim kriterijumima to su bili blagi znaci paranoje, kako je objasnio psihijatar Sebastian Walther iz Vircburga.
- Kontradiktorno očekivanjima, češća fizička bliskost s drugim članovima nije automatski značila veću socijalnu podršku — naprotiv, ljudi koji su provodili više vremena u kontaktu češće su prijavljivali konflikte, jače nepoverenje i pad radne efikasnosti.
Implikacije i preporuke
Autori upozoravaju da ovi rezultati imaju direktne implikacije za planirane dugotrajne svemirske misije (ka Mesecu i Marsu) i za rad u drugim zatvorenim, ekstremnim sredinama kao što su podmornice i offshore platforme. Ključne preporuke uključuju:
- rano praćenje društvene dinamike i psihološkog stanja članova tima,
- ciljanu intervenciju i podršku (stručna psihološka pomoć, facilitacija komunikacije, trening za rešavanje konflikata),
- planiranje strukture smena i aktivnosti koje povećavaju kvalitet komunikacije, a ne samo kvantitet kontakata,
- pomno biranje i obuku posada za dugotrajne misije kako bi se smanjio rizik od eskalacije tenzija.
"U malim timovima pod ekstremnim uslovima, češći kontakti ne znače automatski socijalnu podršku, već mogu pojačati tenzije," rekao je koautor Jan Schmutz.
Zaključak je jasan: u zatvorenim, izloženim okruženjima nije dovoljno samo organizovati češće međusobne kontakte — potrebno je aktivno upravljati kvalitetom odnosa i pravovremeno pružiti ciljanu podršku.
Pomozite nam da budemo bolji.
