U Uttar Pradeshu i drugim delovima Indije muslimani se suočavaju sa ograničenjima prilikom javnih molitvi za Eid, zbog pritisaka desničarskih grupa i poteza lokalnih vlasti. Džamije i odbori sada koordiniraju sa policijom, smanjuju broj vernika i ubrzavaju razilaženje kako bi izbegli sukobe ili kazne. Kritičari ukazuju na selektivnu primenu pravila, dok analitičari smatraju da ovaj trend menja odnos javnog prostora i prava na vidljivost.
„Prirodno uplašeni“: Muslimani u Uttar Pradeshu prinuđeni da skrivaju Eid molitve
Muslims offering prayers at a mosque in Meerut, Uttar Pradesh, India [Sajid Raina/Al Jazeera]
Meerut, Indija – Raspoloženje uoči Eida gotovo da ne odiše svečanošću dok se grupa od oko 50 muslimanskih vernika skuplja u maloj džamiji u selu Maliyana, oko 80 km od Nju Delhija, da dogovori kako će obaviti molitve za Eid al-Adha (Kurban-bajram).
Iznad glavina zuje ventilatori dok članovi upravnog odbora džamije iznose praktične instrukcije koje nemaju mnogo veze sa verskim obredima: putevi, barikade, policijske dozvole i precizna organizacija mesta na kojem će se klanjati.
„Molim vas, nemojte se okupljati ispred kapija džamije. Ako se džamija popuni, sačekajte sledeću smenu. Izbegavajte rasprave. Ne snimajte. Ne odgovarajte na provokacije,“ kaže jedan član odbora.
Poruke u WhatsApp grupama i lokalna policijska upozorenja već su počela da kruže — vernici dobijaju instrukcije da izbegavaju okupljanja na otvorenom. Strah nije neutemeljen: Maliyana je imala mračnu epizodu u maju 1987. kada je 72 muslimana ubijeno u nasilju u kojem su učestvovali lokalni napadači i pripadnici Pokrajinske oružane policije (PAC). Posle decenija suđenja, okružni sud je 2023. oslobodio desetine optuženih zbog nedostatka dokaza.
Politika, pritisci i zabrane
Više od decenije desničarske hindu organizacije i aktivisti protestuju protiv javnih muslimanskih molitvi petkom i tokom verskih praznika, pozivajući se na saobraćajne ili bezbednosne razloge. Proteklih godina snimci molitvi na otvorenom postajali su viralni i izazivali talase online kampanja i pritisaka, nakon čega su lokalne vlasti u nekim slučajevima povlačile dozvole za okupljanja.
Vishwa Hindu Parishad (VHP), bliska BJP-u i označena kao uticajna desničarska grupa, nedavno je zahtevala potpunu zabranu namaza na ulicama nazivajući ih „pokazivanjem snage“. Istovremeno, u državi Uttar Pradesh na vlasti je premijer Yogi Adityanath, koji je 18. maja poručio da muslimani treba da se mole „u smenama“ i upozorio da će biti primenjeni „drugi načini“ ukoliko se to ne poštuje.
Muslims shop for Eid al-Adha celebrations in Meerut, Uttar Pradesh [Sajid Raina/Al Jazeera]
Praktični problemi i strah od posledica
Mnogi muslimani ističu da je problem praktične prirode: u urbanim i gusto naseljenim oblastima džamije i eidgah prostori često ne mogu da prime sve vernike tokom masovnih okupljanja. Zbog toga su javne molitve bile uobičajeno rešenje za pretrpane prostore, ali sada ih vlasti i rivalne grupe prezentuju kao sigurnosni ili pravni problem.
Posledice za one koji su prethodno organizovali ili učestvovali u molitvama na otvorenom ponekad su bile teške: prijave, rušenja objekata, pa čak i administrativne posledice poput provera dokumenata. Zbog toga mnoge lokalne zajednice preduzimaju „damage control“ — smanjuju veličinu okupljanja, koordinišu dolaske u smenama, unapred komuniciraju sa policijom i angažuju volontere da spreče zagušenja i brzo razilaženje.
„Ranije su jutra Eida bila radosna. Sada je napetost već od prethodne noći… Plašimo se i najmanje greške,“ kaže jedan organizator iz Meeruta.
Simbolika javnog prostora
Analitičari i pravni stručnjaci upozoravaju da ova ograničenja odražavaju širi problem: pitanje ko ima pravo na vidljivost i javno prisustvo. Dok vlasti pravdaju mere javnim redom i saobraćajem, kritičari ukazuju da su velike hindu verske procesije često podržane saobraćajnim preusmeravanjima i policijskom zaštitom, što produbljuje percepciju selektivne primene pravila.
Uz molitve, i ritualne žrtve tokom Eida podložne su strožijoj kontroli — javna zabrinutost i pretnje sankcijama ukazuju na to da nadgledanje verskih praksi nije ograničeno samo na molitvu.
Za mnoge muslimane u Uttar Pradeshu i drugim delovima Indije, efekat je dublji od mere kontrole javnih okupljanja: stvara se osećaj stalne ugroženosti i potrebe da verske prakse budu manje vidljive, kako bi se izbegla poniženja, optužbe ili online napadi.
Ko se pita: dok vlasti insistiraju na javnom redu, mnogi u muslimanskim zajednicama u Indiji vide promenu u načinu na koji se pregovaraju javni prostori — i pitanje ko ima pravo da ih zauzme.
Pomozite nam da budemo bolji.
