Za Koga Se Naoružava Hrvatska? Planovi Modernizacije, Krediti i Regionalne ImplIkacije

Pitanje ko je današnji neprijatelj Hrvatske i zbog koga se zemlja intenzivno naoružava nema jednostavan odgovor. U poslednje vreme Zagreb je uveo obavezni vojni rok, sklopio bližu saradnju sa Tirana i Prištinom i pokrenuo opsežnu modernizaciju oružanih snaga finansiranu kreditom iz Evropske unije.

Potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić istakao je ambiciozan cilj: Hrvatska vojska do 2030. treba da postane jedna od najjačih malih armija u Evropi, sposobna da odgovori na različite bezbednosne izazove nakon planirane modernizacije.

„Vrlo brzo će Hrvatska vojska, moja procena 2030. godine, biti jedna od najjačih malih vojski Evrope, pa rekao bih i sveta, spremna za sve zadatke koji će biti pred Hrvatskom vojskom koristeći najmodernije sisteme naoružanja i opreme“, rekao je Anušić za HRT.

Šta je planirano:

• Modernizacija Hrvatske ratne mornarice, Kopnene vojske i Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva;
• Razvoj sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa;
• Nabavka dve korvete i dodatnih helikoptera Black Hawk;
• Modernizacija aviona Rafale i unapređenje radarskih sistema;
• Uvođenje protivdron zaštite i drugih savremenih zaštitnih sistema.

Ministar je najavio i želju da se, nakon završetka modernizacije i popunjavanja rezervi, organizuje vojna parada u Zagrebu: parada sa novom opremom „ostaviće bez daha“ posmatrače, poručio je Anušić.

Finansiranje kroz SAFE: Vlada RH je 14. maja odobrila potpisivanje sporazuma o zajmu kroz instrument „Sigurna inicijativa za Evropu“ (SAFE). Hrvatskoj je na raspolaganje ponuđen zajam do 1,7 milijardi evra za ulaganja u odbranu. Po uslovima, sredstva su dostupna do 31. decembra 2030., sa rokom dospeća do 45 godina i počekom otplate glavnice od 10 godina. Hina prenosi da će otplatu glavnice, kamate i drugih troškova obezbeđivati državni budžet preko stavki Ministarstva finansija.

Anušić je podsetio: „ne postoje besplatni novci“ — reč je o zajmu, i Hrvatska se, kako tvrdi, zadužila u okviru koji smatra fiskalno održivim.

Ključne nabavke iz Nacionalnog plana odbrambenih ulaganja:

• Glavni borbeni tenk Leopard 2A8 — procenjena vrednost: 1,14 milijardi €;
• Samohodna haubica 155 mm Caesar — procenjena vrednost: 301,6 miliona €;
• Teški teretni kamioni TATRA 6x6 i 8x8 — procenjena vrednost: 211,7 miliona €;
• Dva projekta kroz zajedničku nabavku borbenih sredstava — ukupno 46 miliona €.

U izjavama je Anušić aludirao i na regionalni kontekst — spomenuo je Srbiju, koja je formalno vojno neutralna, te međunarodne nabavke kao što su kineski hipersonični projektili, naglašavajući da će Hrvatska opremiti svoje oružane snage kako bi bila spremna da odgovori na moguće pretnje.

Šta ovo znači za region i budžet

Intenziviranje naoružavanja i velika odbrambena ulaganja otvaraju niz pitanja: kako će se realizovati ugovorene nabavke, kako će zajam uticati na javne finansije dugoročno, i kakav signal ova politika šalje susedima u regionu. Rokovi otplate i fiskalna održivost biće važni faktori u političkoj i ekonomskoj dinamici Hrvatske naredne decenije.

U vreme kada Evropa jača kolektivnu odbranu, odluke Zagreba su i primer šireg trenda — kombinovanje obaveznog vojnog roka, saveza i modernizacije tehnike — ali i podsticaj za dalju javnu raspravu o prioritetima bezbednosti i trošenja javnih sredstava.