Studije iz divljine i laboratorije pokazuju da hrčci i divlji miševi trče u točku najverovatnije zbog nagrade u mozgu, a ne zbog dosade. Divlji miševi su koristili točkove i do 18 minuta, čineći 88% svih korisnika u terenu. Istraživači povezuju ponašanje sa dopaminskim sistemom, a rano izlaganje fizičkoj aktivnosti može oblikovati doživotne navike — što ima implikacije i za školske programe fizičkog vaspitanja.
Zašto hrčci i divlji miševi trče u točku? Nauka otkriva radosan razlog
Turns out, that midnight “workout” might not be boredom or restlessness after all.
Svako ko je ikada imao hrčka prepozna taj zvuk: mali, neumoljivi škrip točka za vežbanje, koji često počinje usred noći. Dok vaš dlakavi ljubimac neumorno juri u mestu, lako je pomisliti da je reč o dosadi ili neurosi. Međutim, nova i starija istraživanja sugerišu drugačije — i puno optimističnije — objašnjenje.
Šta su pokazala istraživanja u divljini i laboratoriji?
Studija Johanne Meijer iz 2014. (objavljena u Proceedings of the Royal Society B) postavila je točkove u prirodno stanište glodara i pratila ponašanje više od tri godine. Divlji miševi su pristupali točkovima i trčali — ponekad i do 18 minuta u kontinuitetu — što ukazuje da ponašanje nije samo artefakt zatočeništva. U tim posmatranjima, miševi su činili 88% svih pojedinaca koji su koristili točkove.
Iako su istraživači na početku koristili hranu da privuku životinje, trčanje se nastavilo i nakon uklanjanja mamca, što sugeriše da su životinje same po sebi dobrovoljno koristile točak bez spoljne nagrade. Pored miševa, na točkovima su zabeleženi i krtice, žabe, pa čak i puževi, ali mnogo ređe.
Zašto glodari vole da trče?
Prema Dr. Theodoru Garlandu Jr., profesoru biologije na UC Riverside, deo objašnjenja leži u fiziologiji: glodari imaju veće teritorije, brži metabolizam i bolji aerobni kapacitet za održavanje brzine na dužim relacijama. Ali fiziologija nije jedino objašnjenje — bitnu ulogu verovatno igraju i centri za nagradu u mozgu.
"Dopamin se smatra konačnim zajedničkim imeniteljem," kaže Garland — neurotransmiter koji daje osećaj zadovoljstva. Kao što ljudi dobijaju psihičko pojačanje posle treninga, i miševi mogu doživljavati dopaminski „boost“ tokom trčanja.
U laboratorijskim uslovima Garland je primećivao situacije u kojima miševi u većim točkovima usporavaju pa, umesto da skoče, završe punu rotaciju i nastave da trče — ponašanje koje podseća na akrobacije ili na sopstveni mini-tobogan. Garland priznaje da ne želi lako da pripiše "uživanje" nižim životinjama, ali je teško zanemariti zaključak da im aktivnost donosi oblik zadovoljstva.
Širi značaj: od navika do javne politike
Garlandova istraživanja takođe ukazuju da rana izloženost fizičkoj aktivnosti može trajno uticati na ponašanje: miševi koji su dobili pristup točku ubrzo nakon odvikavanja (oko tri nedelje starosti) trčali su znatno više i kao odrasli. To podseća na ljudsku situaciju — rani kontakti sa sportom i igrom mogu oblikovati doživotne navike, zbog čega Garland upozorava da ukidanje fizičkog vaspitanja u školama može imati dugoročne negativne posledice.
Mali primer iz stvarnog života
Kao zanimljivost: jedan snalažljivi tinejdžer na YouTubeu povezao je hrčkov točak sa punjačem za telefon — podsetnik da ono što nama deluje kao "trčanje u mestu" može biti i produktivno (ili bar kreativno) iskorišćeno.
Zaključak: trčanje u točku kod hrčaka i divljih miševa, prema dostupnim dokazima, nije samo znak dosade ili neuzeve; verovatnije je da je to ponašanje povezano sa fizičkom predispozicijom i mehanizmima nagrade u mozgu. Dakle, kad sledeći put slušate škrip točka usred noći, znajte da vaš ljubimac verovatno radi ono što mu prija — i što mu je, izgleda, prirodno.
Imate pitanje koje vas muči? Pitajte nas.
Pomozite nam da budemo bolji.
