Istraživanje vrste Psolus fabricii otkriva da njeni amputirani delovi mogu preživeti i funkcionisati samostalno više od tri godine u prirodnoj morskoj vodi, sanirajući rane i nastavljajući da rastu. Fragmenti zadržavaju imunitet, hemijske odbrane i sposobnost ćelijske deobe, dok dobijaju energiju apsorpcijom aminokiselina iz vode ili razgradnjom sopstvenih mišića. Ipak, nije dokazano da su stvarno besmrtni — potrebno je ispitati telomere — a fenomen može biti nusproizvod izuzetnih regenerativnih sposobnosti vrste.
Tajna besmrtnosti? Isečeni delovi morskog krastavca žive godinama
Healed and surviving tentacle fromPsolus fabriciiresponding to tactile stimulus several months after excision.Sara Jobson (Mercier Lab, MUN)
Ljudi su vekovima maštali o besmrtnosti, ali novo otkriće ukazuje da „besmrtnost“ može zvučati mnogo manje glamurozno kada se svodi na pasivno preživljavanje mase tkiva. Istraživanje vrste Psolus fabricii, morskog krastavca sa Atlantskog i Arktičkog okeana, pokazuje da njegovi amputirani delovi mogu preživeti i samostalno funkcionisati više od tri godine u rezervoarima sa prirodnom morskom vodom.
Glavni nalazi
Isečeni fragmenti P. fabricii ne samo da ostaju živi, već i saniraju rane i nastavljaju da rastu — mada se, koliko se zna, ne pretvaraju u nove jedinke. Istraživači iz Memorial University of Newfoundland su u radu objavljenom u časopisu Science Advances opisali ove komade kao „biološki izdržljive“ i napomenuo je voditelj istraživanja Sara Jobson da je fenomen do sada neviđen.
Mehanizmi koji omogućavaju dugo preživljavanje uključuju:
Psolus fabricii.Sara Jobson (Mercier Lab, MUN)
- zadržanu imunitetnu aktivnost i hemijske odbrane protiv mikroba,
- kontinuiranu deobu ćelija i stvaranje novog tkiva,
- snabdevanje energijom putem apsorpcije rastvorenih aminokiselina iz vode ili rozgradnje sopstvenog mišićnog tkiva (kanibalizam tkiva).
„Često ih, sa ljubavlju, zovemo našim malim laboratorijskim zombijima,“ kaže Jobson, ističući da je neizvesno da li te strukture smatramo živima ili mrtvima.
Šta naučnici upozoravaju
Iako su fragmenti izdržali znatno duže od presečenog tkiva drugih morskih krastavaca testiranih u studiji (drugi najizdržljiviji preživeo je manje od četiri meseca), neki stručnjaci upozoravaju da je prerano govoriti o pravičnoj besmrtnosti. Alejandro Sánchez Alvarado, molekularni biolog, ističe da je neophodno ispitati telomere — krajeve hromozoma koji se skraćuju sa starenjem — kako bi se utvrdilo da li se ćelije zaista dele bez granica.
Čak i ako se ti fragmenti postepeno raspadaju, zapanjujuća je dugo trajna koordinacija mnogih bioloških procesa u odvojenim delovima tela. Evolucioni razlog za ovakav fenomen ostaje nejasan: fragmenti se ne razmnožavaju i ne formiraju nove jedinke, pa je moguće da je to nuspojava izuzetno razvijenih regenerativnih sposobnosti vrste.
Zaključak
Bilo da ih nazovemo „zombijima“ ili jedinstvenim primerkom izdržljivosti tkiva, presečeni delovi Psolus fabricii postavljaju nova pitanja o granicama života i regeneracije. Jobson pretpostavlja da takvi fragmenti možda plutaju okeanima i danas: „Možda tamo postoji ogroman broj zombija.“
Izvor: Science Advances; voditeljka studije Sara Jobson (Memorial University of Newfoundland).
Pomozite nam da budemo bolji.
