Sažetak: Izveštaj WMO i Met Office‑a predviđa da će prosečne globalne temperature u narednih pet godina dostići između 1,3 °C i 1,9 °C iznad preindustrijskog nivoa (1850–1900). Postoji visoka verovatnoća da će bar jedna godina između 2026. i 2030. privremeno preći prag od 1,5 °C, a Arktik se očekuje da se zagreje više od 3,5 puta brže od globalnog proseka, sa mogućim uticajem na ekstremne vremenske pojave.
Izveštaj WMO i Met Office-a: Globalne Temperature Blizu Rekordnih — Arktik Se Zagrejava Najbrže
FILE PHOTO: A view shows the Iver glacier in the Andes mountain range. Rising global temperatures due to climate change have led the glacier to retreat and the permafrost to melt. REUTERS/Ivan Alvarado S/File Photo
GENEVA, 28. maj — Prosečne globalne temperature mogu dostići nivoe blizu rekordnih u narednih pet godina, a Arktik bi se mogao zagrejati znatno brže od ostalih regiona, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) i britanskog Met Office‑a.
Šta izveštaj predviđa
Godišnji izveštaj sa regionalnim prognozama za temperaturu i padavine predviđa da će globalna srednja temperatura blizu površine u periodu narednih pet godina biti u rasponu od 1,3 °C do 1,9 °C iznad preindustrijskog nivoa (1850–1900). Postoji velika verovatnoća da će bar jedna godina između 2026. i 2030. privremeno preći prag od 1,5 °C iznad preindustrijskog proseka, a moguće je i da jedna od tih godina nadmaši rekord iz 2024. godine.
Zašto to ne znači neuspjeh Pariškog sporazuma
Kako je pojašnjeno u izveštaju, privremeno prevazilaženje granice od 1,5 °C za jednu godinu ne znači da je Pariški sporazum automatski neuspeo — cilj se odnosi na dugoročan, dvadesetogodišnji prosek, a ne na pojedinačne godine. Ipak, kako se prosečne temperature približavaju pragu, učestalost njegovog prevazilaženja raste.
Two people shelter under an umbrella and use a fan outside the Louvre amid a severe heat wave in Paris, France, May 27, 2026. REUTERS/Tom Nicholson
Regionalni uticaji i ekstremi
Izveštaj posebno ukazuje na Arktik, gde se očekuje da će zimske temperature na severnoj hemisferi rasti >3,5 puta brže od globalnog proseka, dostižući oko 2,8 °C iznad referentnog perioda 1991–2020. To će verovatno dovesti do češćeg otapanja morskog leda u martu u područjima poput Barentsovog, Beringovog i Ohočkog mora.
Promene u Arktiku mogu poremetiti atmosferske opere i doprineti intenzivnijim vremenskim pojavama, naročito u severnim regionima. Prognozirano je i vlažnije vreme tokom narednih pet zima na severnoj hemisferi, kao i vlažniji periodi u severnoj Evropi, Aljasci, Sibiru i oblasti Sahela (maj–septembar), dok se u isto vreme očekuju sušniji uslovi u Amazonu za isto sezonsko razdoblje.
Uloga El Niño
Izveštaj ističe očekivanje snažnog fenomena El Niño ovog zimskog perioda, koji bi mogao potrajati i do 2027. godine. El Niño — periodično zagrevanje površinskih voda centralnog i istočnog Tihog okeana — obično traje 9–12 meseci i može dodatno podići globalne temperature, povećavajući šanse za rekordne godine.
Šta to znači za čitaoce
Glavna poruka naučnika je jasna: prozor da se zadrži globalni porast u granicama od 1,5 °C brzo se zatvara. Kraća prekoračenja ove granice su moguća i verovatna u narednim godinama, a posledice po vremenske ekstremne događaje i regionalne klimatske obrasce mogu biti značajne. Prilagođavanje i smanjenje emisija ostaju ključni za ublažavanje dugoročnih posledica.
Napomena: Citati i prognoze u članku zasnovani su na izveštaju WMO i Met Office‑a i izjavama istraživača, uključujući Melissa Seabrook iz Met Office‑a.
Pomozite nam da budemo bolji.
