Bamy Hotel u Malabu, u vlasništvu porodice predsednika Ekvatorijalne Gvineje, korišćen je kao privremeni pritvor za azilante deportovane iz SAD prema sporazumu vrednom 7,5 miliona dolara. Od najmanje 32 zadržane osobe, 25 je već prisilno vraćeno u afričke zemlje gde im, prema stručnjacima, preti opasnost. Zatvorenici opisuju loše ili zakašnjele zdravstvene usluge, psihološki pritisak i ograničen pristup pravnoj pomoći, dok su posete UN-ovih agencija bile ograničene.
Luksuzni hotel pretvoren u zatvor: Azilanti deportovani iz SAD zadržani u Malabu
A street scene in Malabo, Equatorial Guinea, Saturday, April 25, 2026. (AP Photo/Misper Apawu)(AP Photo/Misper Apawu)
Bamy Hotel u Malabu, porodičnom hotelu predsednika Ekvatorijalne Gvineje Teodora Obiang Nguema Mbasoga, deluje kao tipičan tropski luksuzni smeštaj — palmama obrastao prilaz, mermerni hol i portret predsednika izložen iza recepcionog pulta. Ipak, od kraja prošle godine hotel skoro da je prazan jer u njemu boravi mali broj ljudi koji nisu na odmoru: azilanti deportovani iz Sjedinjenih Država i zadržavani protiv svoje volje.
Framed portraits of Equatorial Guinea President, Teodoro Obiang Nguema Mbasogo, displayed in an office setting in Malabo, Equatorial Guinea, Friday, April 24, 2026. (AP Photo/Misper Apawu)(AP Photo/Misper Apawu)
Prema onome što navode njihovi advokati, administracija bivšeg predsednika Donalda Trumpa zaključila je, za otprilike 7,5 miliona dolara, sporazum o premještanju azilanata u treću zemlju — Ekvatorijalnu Gvineju. Od najmanje 32 osobe koje su bile zatvorene u hotelu od novembra, 25 je već prisilno deportovano u države porekla širom Afrike, gde im, kako tvrde organizacije za ljudska prava, preti opasnost.
Front row, from left, Equatorial Guinea President Teodoro Obiang Nguema Mbasogo, first lady Constancia Mangue Nsue Okomo, and Equatorial Guinea Vice President Teodoro Nguema Obiang attend a Holy Mass with Pope Leo XIV at the Malabo Stadium in Malabo, Equatorial Guinea, Thursday, April 23, 2026. (AP Photo/Misper Apawu)(AP Photo/Misper Apawu)
Ko su zatvorenici: Među njima su ljudi iz Angole, Eritreje, Etiopije i Mauritanije. Svi su, prema advokatima, prethodno dobili neku vrstu zaštite pred američkim sudijama, ali su uprkos tome završili u tranzitnom pritvoru u Malabu.
A drilling rig in Luba, Equatorial Guinea, Saturday, April 25, 2026. (AP Photo/Misper Apawu)(AP Photo/Misper Apawu)
Uslovi u hotelu: Zatvorenici opisuju svakodnevicu koja je naizgled rutinska, ali psihološki pritiscima obojena — luksuzne sobe koje se retko čiste, obroci zbog kojih su neki bili bolesni, i zabrana korišćenja hotelskog bazena. Jedan muškarac iz istočne Afrike rekao je da zbog etničke pripadnosti i razloga bekstva strahuje da će biti zatvoren ili ubijen ako ga vrate u matičnu zemlju.
A view of Bamy Hotel where migrants are held in Malabo, Equatorial Guinea, Wednesday, May 13, 2026. (AP Photo/Monika Pronczuk)(AP Photo/Monika Pronczuk)
Zdravstveni problemi i pretnje: Pružanje zdravstvene zaštite opisano je kao neujednačeno: pojedine bolesti su tretirane tek kada se stanje pogoršalo. Tvrdi se i da je policajac odgovorio jednom zatvoreniku da će mu „problemi nestati“ ako skoči s četvrtog sprata hotela, navodno u nameri da zastraši.
Međunarodni nadzor i pravna pomoć: Predstavnici Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i UN-ovog agenta za izbeglice posetili su hotel u novembru i obećali povratak, ali se, prema izjavama zatvorenika, nisu vratili. Pristup advokatima je ekstremno ograničen — samo jednom muškarcu je omogućena pravna pomoć, dok su drugi uglavnom ostavljeni bez podrške.
Politički i diplomatski kontekst: Ekvatorijalna Gvineja je država bogata naftom, ali autoritarna, sa brojnim optužbama za korupciju i kršenje ljudskih prava. Mnogi analitičari i aktivisti ocenjue da su sporazumi o deportacijama u treće zemlje pravna rupa kojom se pokušava zaobići odgovornost prema azilantima. SAD su odbile da komentarišu detalje sporazuma; portparol Stejt departmenta je izjavio da se SAD zalažu za „okončanje ilegalne i masovne imigracije“.
Šta očekuje zatvorenike: Zatvorenici i dalje žive u neizvesnosti — svakog dana mogu biti prisilno vraćeni u zemlje u kojima tvrde da im preti progon. Njihove priče ukazuju na širu problematiku međunarodnih deportacija i na rizike koji nastaju kada države koriste treće zemlje kao odredišta za ljude kojima je u prvobitnim postupcima priznata zaštita.
Napomena: Podaci u tekstu zasnovani su na izveštaju Associated Pressa i izjavama advokata i samih zatvorenika. Neke informacije potiču iz anonimnih intervjua zbog straha od odmazde.
Pomozite nam da budemo bolji.
