Laboratorijsko istraživanje pokazuje da komarci mogu, pomoću uslovljavanja, da povežu miris repelenta DEET sa hranom i da u kontrolisanim uslovima čak preferiraju da ujeda površine ili ruke premazane tim repelentom. Nalazi su dobijeni pod specifičnim laboratorijskim okolnostima i ne dovode u pitanje efikasnost DEET-a pri pravilnoj upotrebi. Studija ističe da iskustvo insekta može promeniti njegov odgovor na hemijske signale, što ima implikacije za razvoj budućih repelenta.
Komarci Mogu „Naučiti" Da Vole DEET — Laboratorijska Studija Menja Shvatanje Repelenata
Sucker punch: In certain conditions, mosquitoes can come come to prefer the taste of DEET (Olivier MORIN)(Olivier MORIN/AFP/AFP)
Laboratorijsko istraživanje pokazalo je da komarci mogu naučiti da povezuju miris najčešće korišćenog repelenta DEET sa izvorom hrane i da nakon obuke u nekim uslovima čak preferiraju da ubodu ruku premazanu tim repelentom, navodi studija objavljena u Journal of Experimental Biology.
Kako je sproveden eksperiment
Međunarodni tim istraživača, na čelu sa Cladiom Lazzarijem i Clementom Vinaugerom, koristio je oblik klasičnog uslovljavanja sličan Pavlovljevom modelu. U eksperimentu su Aedes aegypti komarci smešteni u mrežnu komoru i nudjena im je vrećica tople ovčje krvi.
Istraživači su komarcima dali pristup krvi 20 sekundi, pri čemu je miris DEET-a puštan tokom poslednjih 10 sekundi. Postupak je ponovljen tri puta, a potom su insekti bili izloženi samo mirisu repelenta.
Rezultati
Posle obuke, više od 60% komaraca pokušalo je da ugrize tkaninu koja je nosila miris DEET-a, iako krvi nije bilo. U sledećem testu, istraživači su ponudili dve ruke — jednu čistu, a drugu premazanu DEET-om — i komarci su pokazali jasnu preferenciju za ruku sa repelentom.
Sličan odgovor primećen je i kada su umesto krvi koristili šećerni rastvor, što odgovara prirodnom ishranjivanju komaraca nektarom.
Kako autori tumače nalaze
"Ne dovodi u pitanje efikasnost DEET-a u uobičajenim uslovima primene," rekao je Lazzari. "Pokazujemo da mozak komarca može da prepravi odgovor na osnovu iskustva."
Autori ističu da rezultati ukazuju da odbijanje nije isključivo posledica toksičnosti ili hemijske neprijatnosti molekula, već i načina na koji insekt interpretira hemijske signale na osnovu prethodnog iskustva.
Ograničenja i praktični saveti
Istraživanje je izvedeno u vrlo specifičnim laboratorijskim uslovima, pa autori naglašavaju da su za reprodukovanje istog ponašanja u prirodi potrebni odgovarajući faktori koji su retki u prirodnom okruženju. Lazzari savetuje da se korisnici drže uputstava za upotrebu repelenta, jer je DEET dostupan u različitim koncentracijama i dokazan je kao efikasan sredstvo za zaštitu od ujeda.
Zašto je ovo važno
Rad otvara nove puteve u razumevanju mehanizama delovanja repelenta i ukazuje na to da pri razvoju budućih, efikasnijih i ekološki prihvatljivijih repelenta treba uzeti u obzir i ponašanje i učenje insekata, a ne samo hemijsku aktivnost supstanci.
Studija: Journal of Experimental Biology. Glavni autori: Claudio Lazzari i Clement Vinauger.
Pomozite nam da budemo bolji.
