Arheolozi i genetičari su pomoću DNK testova identifikovali ostatke četvoro mornara sa Franklinove ekspedicije iz 1845. godine, uključujući John-a Bridgensa, batlera sa Erebus. Identifikacije su izvedene poređenjem uzoraka zuba i kostiju sa DNK potomaka, među kojima je bio i uzorak Richa Prestona. Otkrića pomažu da se preciznije rekonstruišu kretanja posade i donose odgovore njihovim potomcima.
Posle Skoro 200 Godina: DNK Otkriva Identitet Četiri Mornara Franklinove Ekspedicije
Photo Credit: iStock
Skoro dva veka nakon što su brodovi HMS Erebus i HMS Terror isplovili u potragu za Severozapadnim moreputem, naučnici su pomoću DNK analize uspeli da identifikuju ostatke četvoro mornara povezanih s Franklinovom ekspedicijom iz 1845. godine. Ovaj proboj priči daje ljudsko lice — vraća imena, porodične veze i odgovore porodicama koje su generacijama tragale za istinom.
Pozadina: Ekspedicija Sir Johna Franklina isplovila je 1845. na brodovima Erebus i Terror. Do 1848. više od stotinu članova posade bilo je zaglavljeno u arktičkom ledu. Kada su zalihe počele da nedostaju i opasnost od četvrte zime je postala izvesna, preživeli su napustili brodove i pokušali da se povuku kopnom, vukući čamce i zalihe.
Metod i otkrića: Tim arheologa na čelu sa Dougom Stentonom koristio je uzorke zuba i kostiju iz pronađenih posmrtnih ostataka i uporedio ih sa DNK uzorcima potomaka članova posade. Među četvoro identifikovanih je i John Bridgens, batler sa Erebus.
Identifikacija Bridgensa delimično je omogućena zahvaljujući Richu Prestonu, koji je, prema izveštaju NPR-a, dao uzorak (bris obraza) kao potomak Bridgensove polusestare. Bridgensovi ostaci pronađeni su pored olupine spasilačkog čamca, što daje dodatne tragove o poslednjim kretanjima posade i njihovim grupisanjima pri povlačenju.
Zašto je to važno: Stenton ističe da se Franklinova ekspedicija često pominje kroz spiskove i izveštaje, a DNK testiranje omogućava da se priče fokusiraju na živote stvarnih ljudi — ko su bili, odakle su poticali i koje su porodične veze ostavili za sobom. Svaka nova genetska podudarnost pomaže i arheolozima da rekonstruišu kretanja članova posade, otkriju ko je verovatno putovao zajedno i kako su se grupe podelile nakon napuštanja brodova.
Naredni koraci: Tim je prikupio uzorke DNK od desetina potomaka, čime se stvara jača referentna baza za buduće identifikacije. Istraživanja kombinuju arheologiju, genetiku i istorijske zapise kako bi se sve preciznije mapirala sudbina članova ekspedicije.
Otkrića postavljaju nova pitanja — na primer, kako su se grupe razdvojile i gde su bili članovi posade Terrora u trenutku kada su pronađeni određeni ostatci. Svako novo ime donosi i novu dimenziju u razumevanju ove tragedije.
Zaključak: Identifikacija četvoro mornara predstavlja važan napredak u razotkrivanju jedne od najpoznatijih morskih misterija 19. veka. Povezivanjem genetskih tragova sa potomcima, istraživači ne samo da vraćaju identitete nestalih već i pomažu porodicama da zatvore višegeneracijski krug neizvesnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
