Rusija je, prema Reutersu i zapadnim izvorima, intenzivirala tajne napore da oslabi premijera Nikol Pašinjana pred izbore 7. juna. U navodima se pominju kampanje dezinformacija, angažovanje bot-mreža i ideja o transportu desetina hiljada ruskih Armenaca — procenjeni trošak za 100.000 ljudi iznosi oko 50 miliona dolara. Analitičari ukazuju da bi promena vlasti mogla ugroziti američki posredovan mirovni sporazum i predloženu „Trumpovu rutu".
Uvezeni glasači i lažne veb-stranice: Kako Rusija navodno pokušava da spreči okretanje Armenije ka Zapadu
FILE PHOTO: Russian President Vladimir Putin and Armenian Prime Minister Nikol Pashinyan attend a meeting at the Kremlin in Moscow, Russia, April 1, 2026. Sputnik/Mikhail Metzel/Pool via REUTERS/File Photo
Prema izveštaju Reutersa i izjavama zapadnih obaveštajnih i vladinih izvora, Rusija je pojačala tajne operacije usmerene na urušavanje pozicije premijera Nikol Pašinjana pred parlamentarne izbore zakazane za 7. jun. Među navodima su kampanje dezinformacija u korist proruski orijentisanih kandidata i smeli planovi da se iz Rusije dovedu desetine hiljada ruskih Armenaca kako bi uticali na ishod glasanja.
Pozadina i geopolitički kontekst
Armenija, država od oko tri miliona stanovnika, dugo je bila u ruskoj sferi uticaja i na njenoj teritoriji su prisutne ruske snage. Ipak, premijer Nikol Pašinjan poslednjih godina se približava Zapadu — evropskim institucijama i NATO-u — i učestvuje u inicijativama koje podržavaju Sjedinjene Države, uključujući i predlog transportnog koridora poznatog kao "Trumpova ruta".
Transportovanje birača iz Rusije
Izvori koje je citirao Reuters navode da je krajem oktobra Kremlj formirao Direktorat za stratešku saradnju i partnerstvo, koji navodno koordinira operacije uticaja, uključujući razgovore o transportu Armenaca iz Rusije da glasaju za Pašinjanove protivnike. Procene pomenutih izvora navode trošak od oko 50 miliona dolara za dovođenje približno 100.000 ljudi, kao i postavljanje kvota po regionima.
FILE PHOTO: U.S. Secretary of State Marco Rubio arrives at Zvartnots International Airport in Yerevan, Armenia, May 26, 2026. Julia Demaree Nikhinson/Pool via REUTERS/File Photo
Armenska dijaspora u Rusiji procenjuje se na više od dva miliona ljudi, mada birači iz inostranstva prema zakonodavstvu ne mogu direktno glasati. Reuters nije nezavisno potvrdio da je plan u potpunosti realizovan niti da bi bio dovoljan da promeni jasnu prednost favorita u anketama.
Dezinformacije i digitalne metode
Zapadni zvaničnici kažu da su prisutne razrađene kampanje dezinformacija, uključujući navodne lažne priče koje diskredituju Pašinjana. Kao deo navodne strategije pojavljuje se i bot-mreža nazvana "Storm-1516" i angažovanje ruskih konsultantskih agencija i think-tankova, među kojima je i Social Design Agency (SDA), koja je predmet sankcija u EU i Velikoj Britaniji.
Reuters je pregledao dokumente na ruskom jeziku koji, prema izvorima, potiču od SDA i u kojima se predlaže kreiranje medijskog kanala "Yerevan1" za dijasporu u Rusiji s ciljem promovisanja narativa da je blizak savez s Rusijom jedini put prosperiteta Armenije.
FILE PHOTO: NATO Secretary General Jens Stoltenberg and Armenian Prime Minister Nikol Pashinyan attend a press conference in Yerevan, Armenia March 19, 2024. Stepan Poghosyan/Photolure via REUTERS/File Photo
Američki posredovan mir i regionalne posledice
Pašinjan je u avgustu potpisao američki posredovan sporazum sa Azerbejdžanom koji predviđa otvaranje transportne rute kroz južnu Armeniju. Ova inicijativa, koja bi povezala trgovinu ka Centralnoj Aziji i omogućila pristup eksklavi Nahtčivan, potencijalno umanjuje ruski monopol u regionu. Zapadni zvaničnici upozoravaju da bi promena vlasti mogla osujetiti ključne elemente te inicijative.
Bezbednosni rizici
U javnosti je u maju osvanulo video-snimak u kojem maskirane osobe prete Pašinjanovom smrću; istraga je u toku, a zapadni izvori izražavaju ozbiljnu zabrinutost za bezbednost premijera. Pojedini izvori tvrde da su američke službe u prošlosti pružale tajnu pomoć u vezi sa ličnom zaštitom Pašinjana.
Reakcije
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je navode iz izveštaja kao "netačne" i optužilo medije za anti-rusku retoriku. Vladin komunikacioni tim Jerevana nije komentarisao svaki navod pojedinačno, ali je istakao mere za suzbijanje dezinformacija i obezbeđivanje fer izbora.
Zaključak
Izveštaj podcrtava rastuće geopolitičke tenzije oko budućeg smera Armenije, s Rusijom koja, prema zapadnim izvorima, koristi kombinaciju ekonomskih pritisaka, informativnih kampanja i navodnih logističkih planova da utiče na izbore. Reuters navodi da nije u mogućnosti da sve tvrdnje potpuno nezavisno potvrdi, pa su mnogi detalji predmet dalje provere i istraga.
Pomozite nam da budemo bolji.
