Psihički vojnici, čitači misli i delfinski dronovi: Tajne paranormalnih programa Sovjeta i SAD tokom Hladnog rata

U februarskom broju 2019. godine časopisa Armeiskii Sbornik, zvaničnog glasila Ministarstva odbrane Rusije, pojavio se članak pod naslovom „Supersoldati za ratove budućnosti“ koji tvrdi da su sovjetske i ruske bezbednosne službe eksperimentisale sa parapsihološkim sposobnostima — od „psihičke kontrole“ delfina do čitanja misli i ometanja elektronskih sistema.

Rani eksperimenti: Bokii i Barčenko

Prema izvorima, koreni ovih istraživanja sežu u 1924. kada je Gleb Bokii, načelnik Specijalnog odeljenja sovjetske tajne policije, otvorio tajnu laboratoriju na adresi Kuznetsky Most 21 u Moskvi. Uz pomoć duhovnog savetnika Aleksandra Barčenka, navodno su sprovođeni eksperimenti sa hipnozom, ispiranjem mozga i pokušajima čitanja misli. Istovremeno, njihova aktivnost prožeta je mešavinom naučne radoznalosti, okultnih ideja i političkih ambicija — od planova za ekspediciju u Tibet u potrazi za legendarnom Šambalom do kontroverznih privatnih okupljanja.

Američki odgovor: Strogo tajni programi

Informacije o sovjetskim eksperimentima doprošle su i do SAD, gde su tokom Hladnog rata obaveštajne službe pokrenule sopstvene programe. Još 1950. američki novinar i agent CIA Edward Hunter popularizovao je pojam "brainwashing", povezujući sovjetske i kineske tehnike ispitivanja. Decenijama kasnije, 1970-ih i 1980-ih, projekti poput Stargate (koji je uključivao istraživanja tzv. daljinskog posmatranja) došli su pod finansijsku i obaveštajnu zaštitu Amerikanaca.

Rezultati su ostali sporni: bivši predsednik Jimmy Carter je u intervjuu 2005. naveo anegdotu o psihičkoj osobi koja je pomogla locirati olupinu aviona, dok je Defense Intelligence Agency 1983. ocenila da su podaci iz Stargatea varijabilni i često netačni. To je dovelo do projekta Grill Flame, koji je pokušao da proceni validnost daljinskog posmatranja i njegovu bezbednosnu vrednost.

Ruske tvrdnje i moderne legende

Izvorni tekst iz Armeiskii Sbornik i prateće tvrdnje navode i novije primere: intervju Nikolaja Patrusheva (2015) u Kommersantu prenosi priču o KGB-ovom "psihiku" Georgyju Rogozinu koji je, prema navodima, čitao misli političara poput Madeleine Albright. Ministarstvo odbrane je otvoreno tvrdilo da su neke "psihičke" metode navodno korišćene i tokom čečenskih ratova 1990-ih — tvrdnje koje su teško proverljive i često nastaju iz kombinacije dezinformacija, osobnih anegdota i državne retorike.

Šta iz svega ovoga sledi?

Iako su mnoga specifična zapažanja i navodi sporna ili neproverljiva, istorija pokazuje da su geopolitičke tenzije i strahovi često podstakli vlade da finansiraju i marginalne ili pseudonaučne projekte. Od Bokija i Barčenka do Stargatea i Grill Flamea — primeri iz Sovjetskog Saveza i SAD ilustruju kako panika, konkurencija i želja za strateškom prednošću mogu pretvoriti neobične ideje u državne programe.

Napomena: Mnoge od navedenih tvrdnji ostaju predmet debate i zahtevaju oprez pri prihvatanju kao činjenica. Dokumentacija sa sovjetske strane je ograničena, a deo priča oslanja se na javne anegdote i obaveštajne izveštaje čiju je tačnost teško nezavisno potvrditi.