Novinarstvo otkriva: Aktivistkinje koje kritikuju Kinu sve češće su meta AI‑generisanih deepfake pornografskih napada. Napadi su koordinisani, masovni i, prema tehnološkim kompanijama, povezuju se sa akterima bliskim kineskim organima. Dok neke žrtve javno razotkrivaju lažne materijale, druge trpe emocionalne i fizičke posledice. Stručnjaci pozivaju na jače zakone, međunarodnu saradnju i destigmatizaciju žrtava.
Kako Su Aktivistkinje Koje Kritikuju Kinu Postale Meta AI Deepfake Pornografije
Deepfake porn images posted online.
Aktivistkinja za ljudska prava Laura Harth pomogla je da se razotkrije nezakonita kineska policijska stanica u Njujorku. Nedugo potom počele su da kruže uvredljive i seksualizovane glasine protiv nje; pre četiri godine to je bilo izmišljanje afere, a u aprilu je došlo do skoka — AI‑generisane deepfake pornografske fotografije sa njenim navodnim likom počele su da se šire internetom.
Šta se dešava
Žene koje se javno suprotstavljaju Kineskoj komunističkoj partiji (KPK) sve češće su meta koordinisanih online kampanja seksualnog uznemiravanja. Aktivistkinje iz raznih zemalja, uključujući Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku i Italiju, kažu da su meta lažnih, često vrlo ubedljivih, AI‑generisanih slika i video zapisa. Tehnološke kompanije, među kojima su Meta i OpenAI, izvestile su o masovnim kampanjama koje su po svojim karakteristikama povezane sa akterima bliskim kineskim organima.
Primeri iz prakse
Su Yutong, aktivistkinja iz Kine koja danas živi u Berlinu, tvrdi da se skoro svakog jutra budi uz deepfake slike koje navodno prikazuju nju. Pre 15 godina počele su fotošopovane i lažne optužbe za razvratnost; s vremenom su napadi postajali sofisticiraniji, ali cilj je ostao isti — reputaciono uništenje.
„Ne poistovećujem se s tim slikama i nadam se da ćemo razbiti taj tabu. To nisi ti. To je slika KPK‑a“, izjavila je Laura Harth nakon što je javno objavila neke lažne slike na sajtu organizacije Safeguard Defenders.
Reakcije, zakonodavstvo i izazovi
Neke države već uvode ili primenjuju zakone protiv štetnih deepfake materijala: u SAD je u Ohaju izrečena prva presuda za kreiranje AI‑generisanog opscenog materijala, posle usvajanja Zakona "Take It Down"; Italija je prošle godine donela zakon protiv AI deepfakeova, a premijerka Giorgia Meloni čak je objavila lažnu fotografiju sebe kao upozorenje na fenomen. Ipak, pogođene aktivistkinje kažu da domaće policije često imaju ograničene mogućnosti ili volju da pomognu kada su napadi međunarodno koordinisani.
Zašto su žene posebno cilj
Stručnjaci objašnjavaju da je uzrok delom u kulturološkim mehanizmima sramote: kompromitujući materijali ciljaju na društveni ugled i emocije, a to može snažno da utiče na žene aktivistkinje. Pored mentalnih i reputacionih posledica, neki napadi imaju i fizičke posledice — Su je prijavila da su njena adresa i podaci kružili među zlonamernim akterima, zbog čega joj nepoznati muškarci dolaze na vrata, a u Kini su podvrgnuti pritisci i njeni bližnji.
Različite strategije žrtava
Neke aktivistkinje, poput Harth, odlučuju da javno razotkriju lažne slike kako bi uklonile stigmu i skrenule pažnju na izvor napada. Druge, poput Carmen Lau u egzilu u Londonu, osećaju bol i nesigurnost i nisu sigurne da li da primene istu taktiku; distribucija lažnih slika i pisama susedima znatno utječe na privatni život i emocionalno stanje.
Šta dalje?
Stručnjaci i pogođene žene pozivaju na jasniju međunarodnu saradnju tehnoloških kompanija, pravosudnih organa i zakonodavstva kako bi se suzbile takve kampanje. Zakonski okviri pomažu, ali mnoge aktivistkinje ističu da je teško dokazati i sankcionisati koordinisane kampanje koje deluju iz inostranstva. Dok se potražnja za pravnom zaštitom povećava, važno je i društveno destigmatizovanje žrtava i javno razotkrivanje mehanizama napada.
Izvori: Izveštaji Newsweeka, izjave aktivistkinja i saopštenja tehnoloških kompanija navedeni u originalnom tekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
