Sažetak: Članak Siniše Karana analizira dugoročne posledice intervencija visokih predstavnika u Bosni i Hercegovini. Karan tvrdi da su bonnska ovlašćenja dovela do postupnog izmeštanja moći iz dejtonskih okvira i stvaranja modela sličnog poluprotektoratu. Poziva na kritičku, pravno-ustavnu reviziju nametnutih odluka i vraćanje nadležnosti domaćim institucijama u cilju obnavljanja suvereniteta.
Od Dejtona do „poluprotektorata“: Ko zapravo upravlja Bosnom i Hercegovinom?
© M.M./ATAImages
Gotovo tri decenije nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina i dalje se nalazi između državnog suvereniteta i međunarodnog nadzora. U središtu te dileme su odluke visokih predstavnika čija su prava i intervencije tokom godina duboko uticale na političku i ustavnopravnu strukturu države, ocenjuje Siniša Karan, predsednik Republike Srpske.
Instrument mirovne implementacije ili trajna upravljačka pozicija?
Karan podseća da je institucija visokog predstavnika prvobitno uspostavljena kao instrument za olakšavanje civilne implementacije mira. Međutim, kako navodi, kroz praksu je ta institucija proširila svoj uticaj i delovala kao centar političke moći sa širokim, često neprecizno definisanim ovlašćenjima — tzv. bonnska ovlašćenja — bez jasne pravne i demokratske odgovornosti.
„Delujući poput ustavotvorne i zakonodavne vlasti, visoki predstavnici su vršili reviziju ustavnog sistema i menjali ravnotežu u pravcu unitarizacije BiH.“
Obim intervencija
Prema prikazu u tekstu, intervencije visokih predstavnika obuhvatile su gotovo sve sfere javnog i političkog života: izmene Ustava, nametanje zakona, formiranje novih državnih institucija, smene demokratski izabranih predstavnika i direktan uticaj na izvršnu i sudsku vlast. Kao posledicu Karan navodi postupno izmeštanje političke moći iz okvira Dejtonskog sporazuma.
Pravni status nametnutih akata
Akti visokih predstavnika su inkorporirani u pravni poredak BiH, što otvara ozbiljna pitanja o njihovom odnosu prema Ustavu, naročito u slučaju eventualnog zatvaranja OHR-a i završetka Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma. Ustavni sud BiH, dodaje autor, nije dosledno zauzimao jedinstven, neopterećen političkim uticajima stav prilikom ocene ustavnosti pojedinih nametnutih rešenja.
Posebno je problematično što deo akata nije objavljen u službenim glasnicima, čime se dovodi u pitanje njihova pravna priroda i mogućnost da ostanu deo domaćeg pravnog sistema. Za neke od pojedinačnih odluka nije predviđen efikasan pravni lek, što izaziva dileme u vezi sa vladavinom prava i pravnom sigurnošću.
Politički kontekst: memorandum iz Sarajeva
Karan takođe ocenjuje da memorandum koji su potpisale bošnjačke političke partije u Sarajevu pokazuje da deo tamošnje političke elite i dalje podržava model upravljanja zasnovan na intervencionizmu, unitarizaciji i međunarodnom tutorstvu. Po njegovoj oceni, takav pristup održava trajnu zavisnost BiH od spoljnog faktora i produbljuje političke podele.
Šta predlaže Republika Srpska?
Predsednik Republike Srpske ističe potrebu za sveobuhvatnom, kritičkom analizom svih odluka visokih predstavnika, sa posebnim osvrtom na prenos nadležnosti sa entiteta na državu. Naglašava da je ustavno pravo entiteta da učestvuju u odlukama o formiranju organa i prenosu nadležnosti te da povratak izvornim dejtonskim rešenjima predstavlja put ka vraćanju pune odgovornosti domaćih institucija.
Na kraju, Karan poziva na pravno preispitivanje nametnutih odluka kako bi se utvrdila njihova ustavnopravna održivost i posledice po institucionalni poredak BiH. Proces, prema njemu, nije napad na državu već legitimno pravno-političko pitanje u kontekstu zahteva za zatvaranje OHR-a i vraćanje suvereniteta domaćim institucijama.
Napomena: Tekst sadrži stavove predsednika Republike Srpske Siniše Karana i predstavlja njegovu analizu uticaja visokih predstavnika na ustavno-politički poredak BiH.
Pomozite nam da budemo bolji.
